cedjena pomorandza: November 2011

Sada mi se javljas mili...da ja predjem preko svega, preko čega neću preć' !?

Ne mogu da kažem da nisam očekivala da ćeš zvati . Jesam . Znaš da sam intuitivna . Samo nisam te večeras očekivala. Ipak je sreda dan kad ti ločeš sa nazovi ortacima,po velegradskim birtijama, i u najboljim slucajevima , kako noć odmiče zaboravljaš i svoje ime , a kamoli moj broj . Jbg, nisam upućena , otprilike da si počeo da menjaš navike ...
Kako god, telefon se oglasio . Jednom, dva, tri puta ... gde gori lepi, posle šestog zar nije očigledno da se neću javiti !? Zašto bih jela ista govna po ko zna koji put? Ionako sve što bi mi sada rekao, odavno me ne interesuje . Nisam revoltirana, ne teram inat jednostavno mi je svejedno . Vremenom si mi postao toliko stran da se ponekad pitam jesmo li stvarno to bili mi . Onaj čovek pored kog sam se nekad smejala, plakala, budila toliko puta kao da je nestao . A ja čak nemam želju da ga potražim. Šta su naše godine naspram celog života ? Ništa vredno sećanja i bacanja u sevdah . Ništa vredno ovog zvanja. Ne živim za juče, živim za sutra . Za sve ono lepo ili ružno što mi novi dan donosi . Toplo ti preporučujem da i ti probaš isto.
Juče je predaleko iza mene, pluskvamperfekat, neću time da se zamaram. Da je vredelo još bi trajalo . Da si me voleo ne bi bilo drugih. Da si me voleo birao bi reči i u najgorim situacijama. Da si me voleo ne bih plakala svaku noć,dok ti spavaš pored mene. Spavala bih i ja, sigurna, na tvom ramenu. Nije tu bilo ni ''V'' od ljubavi . Da sam te volela ne bi on bio razlog svake suze i osmeha . Da sam te volela ne bih sad sedela za kompom, i pisala sve ovo .
Bila bih sa tobom. Ali nisi ti taj . Nismo iz iste igrice više , odavno je odzvonilo ''game over '' . No more lives – ne, neću se javiti . Ponestaje mi licemerja , samim tim i tema za razgovor sa tobom. O tebi . Odrasti već jednom i prihvati ulogu muskarca koja ti je dodeljena . Ali pravog . Onog u čijem životu postoje dva upečatljiva tipa žena. Žena koja je svesna svojih kvaliteta , i koja noćas pije šampanjac , pevuši neke tanane melodije i slavi što se rešila skota . Drugi tip, žena koja ispija jednu za drugom , nariče na sav glas uz iste tanane melodije i žali za svim tvojim osobinama koje ti dodelila prilikom idealizovanja, a koje ti nažalost ne poseduješ.
Nema svrhe da mi šalješ poruke, u tvom slučaju pripadam prvom tipu. Nazdravljam u to ime. Ne tebi naravno, svim ženama koje će posle razočarenja progledati, naučiti da cene sebe mnogo više , otvoriti šampanjac i proslaviti . Svim ženama koje će se uprkost mamurluku nasmejati novom danu, a juće postaviti na prašnjavu policu , da čami u '' nekom od onih davnih života '' ...

Cheers !

Da li sam svuda gde su mi tragovi

"Njene ruke su bele kao led, njene misli su ciste, ona misli da voli, ona veruje, VERUJE..."
Uvek se, pri pisanju kod mene javljala potreba da otpocnem stihovima. Cesto je moje pisanje ne povezano sa stanjem u kojem se nalazim (ono agregadno mojih osecanja moze biti cvrsto, kao u datom trenutku nastanka svega ovog).
Nalazim se na tankom ledu, nemocna da ista promenim, bez hrabrosti da koracam, jer vec predosecam pucanje tanke podloge. Pronaci trenutak beztezinskog stanja i odrzati se. Neko bi rekao hipoteticki, iako meni deluje realno, iako vise nisam sigurna da uspesno rezonujem stvarnost.
Uzmimo da je hipoteticki, ipak, poetski se slagalo s trenutnim osecanjem (cvrsto agregatno stanje vode), hladnoca prodire u sve pore organizma, nazirem hipotermiju, skupljanje tela.
"Nece doci na jesen kada opada lisce, nece doci na zimu kada je sneg, nije imala razlog, nije imala kada da ostane kraj mene, da li da VERUJEM u to?" Ona neopisiva potreba za muzikom javlja se u svim segmentima nasih zivota (ili je to mozda onaj subjektivni zakljucak), kako god. Trenutna poledica oplemenjena mojim emocionalnim stanjem poce poprimati note. Muzika u meni budi sva cula, bez nje ne postojim, dozivljavam je kao zivo bice, nekada umem otici toliko daleko da cak stupim u emotivnu vezu s njom, pridodajem joj ljudske osobine, iako forma ne postoji, VERUJEM.
Imam potrebu da vristim. Glasno, a da pritom proizvodim besprekorne tonove, zelim aplauz, pozoriste, pratnju sinfonije. I sve se to odigrava, u mojoj glavi, samo jako zazmurim.
Stojim na bini. Auditorijum preda mnom ocekuje moju izvedbu. Otpocinjem, note se pocinju nizati jedna za drugom, briljirala sam, ovog puta nije bilo simfonije, samo pratnja klavira. Za klavirom u crnom fraku, beloj kosulji i crnoj leptir masti, sedi on. I koliko god pokusavala da se u pisanju vezem za umetnost i stvaralastvo, uvek se pojavi on. Uspe onako neprimetno da se uvuce u svaku sferu zivota, da zaviri u svaki san, prodje neopazen, a za sobom opet ostavi onaj osmeh, one dve rupice sto se pojavljavahu svakim sirenjem usana (koje napominjem, nije voleo, cak sta vise mislim da je uvek bio onako ozbiljan, a na stranu to sto je imao burnu proslost, jer nije voleo svoj osmeh). Nekada bi se, cinilo se namerno osmehivao, gotovo uvek kada se javi. Prvo se pojavljuje onaj ozbiljan izraz lica, dok se pogledi ne susretnu, a zatim se rupice pocese blago pojavljiati, sto mene nikad ne ostavi ravnodusnu (iako je napominjem to neprimetno, dok to verbalno ne iskazem).
Uvek bih proklinjala sebe zbog udela u odigravanju njegove price u sopstvenom delu, koja se nesmotreno pojavljivala mojom krivicom, pa ipak, nisam ni pronasla nacin odupreti se. To su momenti u kojima gubim kontrolu (na sta, bicu iskrena, nisam navikla), u kojima nije vazno sta se sve zbiva, ko me posmatra,bitno je samo zadrzati trenutak, odrzati konekciju i prepustiti se. Prepustiti se onom volsebnom osecanju koje mi cesto dodeljivase krila. Letimo. Prepusteni sami sebi, jedno drugome (boze koliko poeticnosti, emocija, ne, to nisam ja.). Shvatam, ne prepoznajem sebe, stojim sa strane i posmatram ono dvoje, zagledanih jedno u drugo, nista im vise nije strano. Rez.
Postoji sentenca o tome kako kada se treci put zaljubis izbrises obe ranije, da treca bude prva, da peta bude prva. jer ako se posteno dise, kada ljubav brojis do jedan, tada je ima najvise. Nekada bih pronalazila likove, ukljucivala ih u citave filmove koje je razvijala zamisao autora napisanog. Djole je jednom prilikom izjavio kako ce jos naci neku, pa odgovorio da nece vise ni traziti, kako je nju voleo, ne voli se tako jednomu zivotu, tako se voli jednom u hiljadu zivota.
Zvao se sasvim jednostavno- Lazar, isao je u cetvrti gimnazije, nekada trenirao kosarku, visok oko metar devedeset, skola ga nije zanimala, bio je neozbiljan, zivot mu je predstavljao igru u kojoj je smatrao da je igrac i sve drzi pod kontrolom, iako se uporno iskostavljalo suprotno, igracka je bio za zivot. Posedovao je neki svoj svet, mali, ogradjen nekom membranom koju nije moguce preci ukoliko te sama jedninica celije ne propusti. Iako sam par puta pokusavala uci u taj svet, sve bi se ponovo vracalo kao bumerang, bezuspesno.
Tragovi. Kao nezeljene uspomene zarivahu se po svetlucavom sneznom pokrivacu. Cuje se ona skripa koraka, neko mi se pridruzije na ledu. Zazmurim, zelim da zamisljam njega, onako bliskog, zelim da nesto imamo, nesto zajednicko, makar to bio samo ovaj trenutak, pa nek nas ne bude. "Zelim da VERUJEM u to".
Nekada smo znali zalutati negde duboko, zaceprkati po uspomenama, dodirnuti rane, ali se opet vratiti na pocetak. Onaj potpuno beznacajni (ili je bar tako izgledalo), ono nereseno pitanje koje se ticalo nas, jer jedino se pocetak i to pitanje ticalo nas kao celine, sve ostalo predstavljalo je dva razlicita sveta, neke druge zivote. Ostajemo potpuni stranci.
Poljubac. Jedan, Mozda ce zvucati potpuno apsurdno, ali postojao je, negde u vazduhu, negde medju nama. Mozda smo se, trazeci ga u toj ravni poljupca izgubili, odaljili, mozda nikada nije postojala dodirna tacka, neki presek, poklapanje, bilo sta, ono sto nam je najpotrebnije. Delovacu kontradiktorno (i sama za sebe kazem da hodam po kontradiktornij liniji), poljubac je postojao (moram priznati da mi ovo poljubac zvuci odvratno za prefinjena osecanja koja je izazivao glagol ljubiti), ali to nije bio onaj pravi, ovakav (kakav se dogodio u stvarnosti), mozemo nazvati poljupcem, ali onaj pravi (koji sam ja smatrala pravim) koji mi je pritom, glupo nazvati poljupcem, ostao je negde u medju prostoru, u svemu onom sto ljubavnici precute, zarobljen van vremena, van prostora, a opet postoji tu medju nama. I verovatno ili ne, ne bih volela da poprimi realnost, lepse je kad se u meni odigrava koncentricno, kako i koliko ja hocu. I jesam, osetila sam vise puta ono nespojivo medju nama. I pored toliko emocija, opet ja okrecem ledja, posustajem, nemam snage, odustajem. Preovladava strah, jesam, kukavica sam, ponosno sebe mogu tako nazvati i priznati krivicu. Ostaju tragovi. Pratiti ih, ne, ponos je ipak jaci, vratiti se, ne, jer to sebi ne dozvoljavam.
Bezuspesno pokusavam da nadjem "repeat", nesto bih izmenila ili bar obrisala tragove, one sto za nama ostaju cuvajuci secanja.
Led poce blago pucati, ne osecam ga pod nogama. Strah. Znam plivati, ali me plasi temperatura vode, pokusavam da se odrzim na stopalima, pucanje leda poprimi brzi tempo, propadam. Tonemo. Bespomocno pokusavam da izadjem na povrsinu, led je uzorpirao citavu povrsinu vode, sem dela na kom sam propala, i koji ne uspevam da pronadjem. Ponestaje vazduha.
Budim se, osecanje lagodnosti jer se nalazim ususkana, pored sebe vidim stranca utonulog u san, ne zelim ga buditi, gluvo je doba noci, okrenem se na suprotnu stranu (opet ta suprotna strana, okrecem ledja), osmehnem se, onako pobednicki i nastavim san, vec sam na obali.
Opet sam se usudila dospeti na led. Opet sam svuda gde su mi tragovi, bicemo previse svoji ili previse strani. Precutimo.
"Nisam rekao nista sto bi moglo da znaci, nisam rekao onu pravu rec koja moze da veze, koja moze da boli, kojoj verujem". VERUJEM.

Ljubav

Ljubav, kosmicki fenomen, polazna tacka svega ovozemaljskog, kao supstanca iz koje je sve proisteklo, kao da nas je, greskom necega, udaljila umesto zblizila i kao da je postala nedostizan cilj.
Vek u kome zivimo doneo nam je izvanredne napretke, telefone koji lice na sve osim na njih, internet u svakom kutku zemlje, fenomen umrezavanja je omogucio zblizavanje, kreiranje globalnog sela. Cesto cujemo price, upoznali su se preko interneta, zbizili se, imam dosta virtuelnih prijatelja. Svi smo seljaci u tom virtuelnom selu a niko usamljeniji od nas.
Vreme je takvo da smo svi ogorceni, na posao, stanje u svetu, ocajni, jer ne vidimo put ka boljem, usamljeniji, nema nikoga ko bi nam uneo malo svetlosti u tmurnu svakodnevnicu. Gledamo na pogresnu stranu, ovo su sve manifestacije straha koji je poprimio toliko razmere da ne znamo ni gde smo ni sta smo, a kamoli sta radimo. Nasuprot takvog jakog, nemerljivog i polu-svesnog straha, nalazi se ljubav, osecanje najjace od svih, najlepse, najiskrenije, jedini odgovor, jedini cilj, put i jedina sustina.
Umesto da se zblizimo mi se udaljavamo. Kada ste poslednji put culi neku lepu ljubavnu pricu, da je neko pevao devojci pod prozorom, da je neko napisao ljubavno pismo?
Cini se da smo bili blizi onda kada nam tehnika to nije dozvoljavala.
Sve se svodi na internet, poruke, e-slike i e- knjige, sto je naprednija tehnika mi se unazadjujemo.
Nastali smo iz ljubavi, ona je u svakoj nasoj celiji. Zasto je i dalje , svesno, drzimo zatocenu u njima?
Kada smo postali svesni toga, razmislimo sta su nase blokade, koja su to uverenja, strahovi, nemogucnosti da je prikazemo u svom punom sjaju.Zasto je ne pokazujemo, cemu nam sva ta ljubav kad je zakljucana ko zna gde u nama? Poceti od sebe, nebitno sta je razlog, naci ga i naci resenje, osloboditi se misljenja i stavova vecine, opustiti se i ici ka sreci. Punim srcem.

Informacije sa svih strana, zatrpni smo losim vestima, nebitnim stvarima i stavovima tipa ovo smes, ovo je ju, ne daj Boze...Resenje je u iskljucivanju; svu tehniku iskljuci na dan, radi stvari kao i obicno i shvatices koliko ti je diktiran zivot. I koliko je lepo sedeti na terasi i gledati u krosnje. Bez televizora i crne hronike u pozadini. Koliko je lepse prosetati po keju sa nekim dragim neko kuckati poruke.
Ako izdrzis 24h sve cesce ces to raditi.Ljudi su postali negativni, puni mrznje i zlobe. Stvari su se mnogo promenile poslednjih decenija, ljudski odnosi lice na sve osim na ljudske. Zalimo se da nemamo vremena, da nas sve iscrpljuje ali hej, najlakse je zaliti se.
Ono sto mnogi nemaju je osnovna ljubav, ljubav prema sebi. Kada zavolis sebe lakse ces uvideti pozitivne stvari, pozitivne vibracije, prepoznaces emotivne vampire i osecati se lepo sto mozes da pobegnes od njih.
Mnogi se osecaju kao da su rodjeni u pogresno doba, cini im se da imaju pogresne procene i rezone, kao da zive van zivota. Mnogi se osecaju neshvaceni i izoluju se upravo iz tog razloga. A zajedno sa ostalim, izoluju se skupa i od ljubavi.

Ljudi su ljudi, bez obzira, da l' sa ovog ili onog meridijana

Poslednji udisaj. Nedostatak snage. Malaksalost. Ne osecam kontrolu nad misicima. Taj poslednji duboki udisaj ispunjava kapacitet pluca. Pulsiranje vode. Tenzija. Pritisak. Aplauz.
Prolecna jutra ispunjavao je svez miris procvetale lipe. Cesto sam imala obicaj probudivsi se, osmehnuti se ponekom zraku sunca koji bi u sobi naglasio otimisticnost dana. Takvim bih jutrima krenula u nova osvajanja. Naporne vezbe. Ogromne kolicine truda ulozenog za samo krak blize cilju. Pobeda.
Naglo zaustavljam reanimaciju. Zena srednjih godina, koja do malocas lezase besvesno na zemlji, poce kasljati. Povrati disanje i puls. Uz zvonjavu sirena gospodja bese prebacena do urgentnog centra. Ostajem srecna nacinivsi prvi korak ka spasenju zivota.
Jesmo li slucajno ovde gde jesmo? Govorimo li srodnim jezicima, a namerno pravimo barijere u medjuljudskim odnosima? Disemo li isti vazduh? Da li smo svi ljudi? Posebna bica zajednickih interesovanja. I koliko god zeleli da menjamo, tu smo gde jesmo, negde u svemiru, skoncentrisani na trecoj planeti suncevog sistema. Slobodni da volimo.
Zivot. Radost. Smeh. Ljubav. Sreca. Zadovoljstvo. Inspiracija. Nije li sve predjasnje navedeno uslovljeno postojanjem ljudi. Ljudi kao celine, kao neraskidive veze medju plemenitim gasovima. Zivimo potpuno odvojeno, samostalno- zajednickim zivotom. Ne postojimo individualno. Mogucnost postojanja ostvaruje se samo postojanjem zajednice.
Volim ih. I koliko god apsurdno zvucalo svi su mi dragi. Iako razliciti, puni poroka, mana, nezadovoljstva, ipak nalik na mene. Cak i potpuni neznanci sacinjavaju moju vrstu, moju zajednicu, moj preduslov postojanja.
Svet. Nerazresiva misterija. Postoji li iko ovozemaljski ko nas sve poznaje. Ovde prvenstveno mislim na nas, ljude. Zaobici predrasude osnovna je prepreka medjuljudskih odnosa. Njihovo postojanje, primeceno, kod meni bliznjih izrazava, po mom subjektivnom nahodjenju, primitivizam. Pomenula bih da (opet napominjem subjektivno) osecanje mrznje ispoljeno medju pripadnicima ljudskog roda, stvara beskicmenjake. Nesposobne osobe.
Pa ja ih ipak sve volim i nije vazno kakav o meni sud imaju.
Aplauz se nastavlja. Posle naporne trke stojim na tronu, plivaci oko mene gledam sav taj trud koji se ogleda u svakom od njih. Mojih protivnika.
Razmisljanje prekinu mikrofon koji mi je dopao u ruke i moje izlaganje zapoce glasno: "Zelim vam se svima zahvaliti na ovako divnom aplauzu." U tom trenutku poceh silaziti sa postolja, govoreci: "Ne zelim ovo uzvisenje, ne zelim da ucesnike ovog takmicenja nazovem svojim protivnicima , ne zelim da slavim ono sto me razdvaja od svih vas , svih ostalih, jer zelim da delim sve, pocev od ovog priznanja pa sve do najdivnijih osmeha meni dragih ljudi, vas." Nasta aplauz, spustih mikrofon i nastavih se smejati. Zajedno.
Uvek postoji razlog zbog kog sam neobavezno spasla zivot, bezuslovno delila ljubav, poklanjala osmehe. Postoji razlog zbog kog jos uvek mogu da osetim prolecni miris lipe. Da, taj jedini razlog su ljudi, ceo svet, osecanje da imas s kim deliti, makar to bila i planeta, sto u stvari i jeste smisao postojanja.

Onaj

Svaka devojka na ovom svetu ima jednog onog. On nema ime, on se ne naziva ni doziva, on je taj i on, njemu su posvecene pesme koje bacaju u sevdah, zbog njega se pije casica vise i zbog njega se, u nocnoj retrospektivi proslosti, brise history.
On je decko sa kojim bi bile ove sekunde, samo da se stvori bas tu, bas sad. Zbog njega bi u 5 ujutru istrcale ispred kuce, samo da zatrubi, zbog njega se zagledas sa drugaricom kad pocne pesma koja podseca na njega i zbog njega bar jedna tura ima zdravicu u obliku nemustog jezika i uz stisak usana i klimanje glavom. On je decko kojem bi se sada, ovog jebenog momenta, pomirila, decko sa kojim nikada nisi bila iz nekog razloga iako vas je hemija nekada sjebala zestoko, decko koji te je ispalio iz najglupljeg moguces razloga nakon obecavajuceg pocetka i ko zna koji jos, ali svaki ima ono zajednicko, zbog njega bi sve uradila.Sve petama u guzicu.
Mozda ste se bili tik ispred momenta prvog poljupca, pa je morao kuci, mozda je krenuo da te poljubi a ti si se vratila na ljuljasku trceci a mozda ste se gledali po amfiteatru i jednostavno ostavili sve na tome.
Mozda ste nekad bili zajedno, uzivali i sve to po protokolu a onda se odselio na drugi kontinent pa eto, nije uspelo, mozda ste raskinuli iz nekog bezveznog razloga, koji ni jedno vise ne pamti i niko nije hteo da pogazi kobajagi ponos, mozda te je kreten sutnuo jer nema muda za ljubav ali eto, potrcala bi mu odmah.
Nekad se desi, uglavnom posle x godina, sretnete se, zmirkate, merkate se, pa se zvezde konacno smiluju i povezu vas kad vec do tad nisu, i onda uzivancija, ostvarenje snova, dpduse sa par godian zakasnjenja. No dobro, do tad si mu nazdravljala al da on ne zna, posvecivala mu pesme i vrtela filmova sta-bi-bilo-kad-bi-bilo.
Previse mozda za jedan tekst no dobro, rec mozda otvara nove mogucnosti i ostavlja pitanje otvorenim.
Ako se vratio bas u nezgodno vreme, dok nisi sigurna cemu sad sve, sta i kako sad, ako si zauzeta i ne znam ni ja sta vec to je jos sjebanija i komplikovanija prica. Onda je to onaj sto ti je upisan kao Milica sa faksa, onaj cije poruke tuzno brises jer bi ih citala jovo nanovo i onaj koji ti predstavlja trenutno naj zbrku. Iako bi zbog njaga 5 minuta u pidzami bivstvovala po magli a i on dolazio mrtav pijan ranom zorom samo da te vidi, situacija nije nista bolja.
Opusteno, maltene svaka te razume.
Cheers

I tako

Nekada je put do muškog srca vodio preko stomaka , ( mislim naravno , na umeće kuvanja potencijalnih izabranica) . Danas je to, čini mi se , put do ženskog ... srca naravno, a uz malo sreće i '' pravih reči '', još kojeg vitalnog organa . Ukoliko ovo čitaju pripadnici ''jačeg pola'' , nema razloga za paniku . Veština kulinarstva vam je krajnje nepotrebna,
presudne afrodizijake u svakom slučaju ne prodaju ''na meru''. Sve što vam je potrebno je ''dubok dzepčic'' , dobra spika, stočić za dvoje u što snobovskijem objektu . I naravno '' ultra-mega-giga-riba '' ( šesnaestogodišnja štuka, po mogućstvu) , ''ambicioznih'' shvatanja, sprema da sve to proguta . Sve to začiniti prevoznim sredstvom, izgledom što približnijeg spejs satlu, i vanzemaljska ljubav je neizbežna . Organ( i ) osvojen( i ). Done! Mission complete ! Ma nije valjda !? Do skroro sam odgovorno tvrdila da ova priča '' ne pije vodu'' . Ne prolazi! Nema potencijla za prolaz ! A onda sam se silom prilika, uverila u suprotno ... Itekako prolazi . Ali najveća tuga nije u prolazu , već u datumu krštenice dotičnih mačkica , tigrica , ribica i sličnih sorti . U razlici ( vanVREMENSKOJ ) između izdavanja njihove, i dotične gospode . U porivima koji ih navode na takve poteze . U ceni kojoj plaćaju , bez obzira što je galantni baja iskeširao račun . Nisam bezgrešna , predaleko sam od toga. Nisam lažni moralista, baš naprotiv . Ali ne mogu, a da se ne zapitam ko je bre ovde lud?
Imate li vi deco roditelje ? Ako imate, kakvi su to ljudi zapravo ako nijednog momenta ne zapitaju sebe gde im je dete? Helooo ??? Umela sam i ja da se '' izgubim'' na noć , ali se znalo gde, kada i sa kim .Bez obzira, telefon je zvonio i po trista pedeset šest puta .
Imala sam i ja veze sa starijim frajerima , imali su i oni keša , ali su imali i mozga dovoljno da shvate da i burek može da zasiti . Imali su i čuku da me zavole pre nego što mi skinu gaćice . Imali su mozga da shvate da moja sloboda nema cenu, da ne živim za par dobrih cipela i da njihov bankovni račun nije moja ciljna grupa . Imali su obzira , i obraza pre svega . A imala sam i ja dovoljno godina. Zato te relacije , sa punim pravom mogu da nazovem vezama . I da ih se rado setim . Stanem uvek kad ih sretnem . Bez problema pogledam u oči. U četrnestoj sam ipak radije gulila kolena na Ratarskom igrajući fudbal. Imala sam i tad '' momka '' ,ali je taj odnos bio isuviše čist da bi se našao u ovom tekstu . I onda me pitaju zašto retko izlazim u grad ? I šta radim po ceo dan kod kuće ... Odmaram mozak od brutalne stvarnosti . Čitam, pišem, provodim vreme sa meni dragim ljudima koji još uvek cene prave vrednosti .
Kuvam. Ne zbog muškog srca ( u deficitu smo sa MUŠKARCIMA ,pritom ) , već zbog one topline oko srca kad izmamim osmehe dragih ljudi. Rizikujem da me proglase za frustriranu , očajnu '' domaćicu '' . Skoknem i do solarijuma , na manikir , na pedikir ... Obožavam štikle i crveni karmin . Imam prošlost iza sebe . Dakle, nisam baš ni '' za u kuću '' . Preostaje mi samo moj mali očuvani svet , i tek poneko bacanje hejta na savremene roditelje , kad mi se nametnu gore pomenuta pitanja . Srecom , ne dešava mi se često . Tek ponekad . Kad premerim štiklicama grad , koji više nije onaj kog pamtim, i devojčice koji su sebi uskratile
pravo da to budu . Čast izuzecima , odgovorno tvrdim da ih ipak ima ...

mimy

Kuda smo krenuli?

I tako krenem ja jedan dan nekuda, kao i svakog dana, na neko nebitno mesto, kao i svakog izgubljenog dana. I bas tog dana krenem nekom precicom, ulicicom kojom nisam prosla ojha-ha niz godina iako je sasvim kul precica koja bi mi cesto mogla ustedeti koji minut nekog od izgubljenih dana. Onako usput, hodajuci sasvim nesvesna sebe, nesvesna da sam promenila putanju, primetim da mi je jedna kuca poznata. Haha, nasmejem se u sebi, deja vu je moje drugo ime, garant sam u nekoj slicnoj zivela u proslom zivotu.
Kad mrk, ukapiram gde se nalazim i shvatim da nisam u nekom filmu. Kuca u kojoj smo se krili prilikom jedne racije, za vreme neke tuce. I sad meni ne bi nista cudno sto sam se setila toga koliko sam se iznenadila cinjenicom da prolazim pored omiljene mi diskoteke za izlazak nekada davno, rupe u kojoj sam provela zanimljive tinejdz godine...
I tako se preostom misaonom retrospektivom, brzinom svetlosti, vratih u iste. Bila je zeljno iscekivana subota, stomak kao i noge go (to je tad bilo in, sorry imala sam mozda 16 )a drugarice i ja spremne za ispijanje bambusa, u jednini, za toliko smo para imale, i djipanje uz ,,hitove" do ponoci. Do ponoci jer, imale smo srecu da zivimo blizu pa nam je trebalo svega 2,3 minuta trcanja do kuce. Ne, tad nismo nosile stikle, ne jos uvek. Elem, iz nekog razloga smo malo ranije krenule kuci kad eto neke tuce ispred lokala. Mi rumene od onog bambusa, nit levo nit desno pa ne znamo kuda cemo, zagledamo se pa nam nista nije jasno, za ovakve situacije nemamo resnje, kroz guzvu ne mozemo! Elem, naidje drug od drugaricine drugarice, pomeri nas u stranu, taman na vreme da nas neka od flasa-casa-cigli ne zakaci, i hop-cup, sedimo na nekom kaucu sa sve vrancem ispred nas. Sekunda dve, shvatih da smo u nekoj kuci, kojoj, ko bi znao, imam prekid filma al' lepo mi sto me greje vince. Dodje neka baba, ja pomislih mozda je ovo moje prvo pijanstvo,crna rupa bre, ne znam gde sam ne znam odakle ovde. Dobro, baba nas pozdravi, ispsova seljake koji se svakog vikenda biju iza kuce i ode a drug, do sad je vec i to postao, rece da milicija upravo smiruje strasti lokalnih djilkosa i da mozemo da krenemo za koji minut. To vece smo zakasnile, bile kaznjene ali i uzbudjene, pa neki-tamo-sto-nam-je-postao-drug nas je spasio bede i srce, dao nam vince da se zagrejemo i otpratio nas na sigurno mesto ej! Koji je to dozivljaj bio pa mesec dana se pricalo o tome...
Kako smo sve cesce izlazile u tu rupu, krug poznanika/drugova/suparnica i obozavatelja se sirio i mi smo se osecale kao svoj na svome. Slag na torti je bio jedne, secam se, zimske veceri:Nesigurno smo se, kao i svaka klinka koja jos nije posteno ni razgazila svoje prve stikle, batrgale po neasfaltiranom puteljku, imitirajuci bebe zirafe svojim klackavim nabadanjem. Bilo je hladno, secam se, jer sam prilicno sigurna da sam te veceri, kroz svoj dah koji se presijavao na minusu, snimila potencijalnog. No ta prica je nebitna, trajala je kao i taj dah zajedno sa sve uzdahom nakon i zato, vracam se na pricu odmah... Idemo, batrgamo se, glodjemo neke batake i cekamo ispred rupe da smandrljamo sve u zeludac ( sad je vec blam kad se napijem od jednog vina je'l ). Kad neko viknu moje ime, ja u cudu, puna usta, kad cikica rece aj ulazi, nemoj se smrzavas! Ja u soku, sa sve glavom u puletini, gvirnem levo gvirnem desno, meni se obraca.Hmmm zgledam se sa drugaricom, udjemo sa sve klopom onako, jos prilicno zacudjene. Sledeci izlazak nam je ,,cika" objasnio da zna cala jednog od nas, da nije hteo da nas pusti da se smrzavamo i nazebemo (ko, zaboga, koristi tu rec jos uvek?!)i da mu se obratimo ako ikada imamo neki problem. I tako smo mi, ribe, svake subote ulazile preko reda, gazeci gradske mangupe u pokusaju, dizuci nosice smrznute od minusa i kikotale se kao da smo kraljice licno. Bas nam je bilo super, samo kad se setim koje sve stvarcice su nam tad bile neiscrpne teme za razgovore, hvaljenja i ostalo.
Para dovoljno tek za jedno,dva pica (ako smo bas dobre na polugodju), krijenje golih stomaka od keva,
kikotanje kad bi nama,decici, neko poslao pice, cigare koje izbegavamo jer, zaboga, smrde, djipanje uz pesme koje tada nismo znale napamet, prva merkanja i gurkanja i neizbezan trk kuci, da sluajno ne zakasnimo. Divota, tako malo nam je bilo potrebno da bi nam izlazak bio najbolje vece u zivotu. A svaki jeste. Danas je sve drugacije, ako prodjes preko reda pa jebiga, to se podrazumeva, jedno vino za vece moze samo da te uspava a smrad cigareta je svuda po nama.
Stigavsi na nebitno mesto jednog nebitnog dana, setih se svih stvari koje su mi u tom periodu bile bitne. I ja se osetih bitna. Mozda jer cenim takve stvari, mnogo vise od ovih budjavih sadasnjih.
. Napisah par poruka starim drugaricama, napisah ovo i pocinjem da mislim da treba opet da pijem bambus. Nisam odavno, goli stomak mi je preseo ali bambus, pa mislim da nije nikad...pitacu stare drugarice da me posete sa vinom i kolom. Koliko ove subote.

Ocene i procene

Ocito smo oboje, svako na svoj način, precenili situaciju u kojom smo se našli . Ti, verujući da će biti kao sa svakom pre mene . Ja, verujući da neće biti ni slično. I, ko je bio u pravu ?
Čini mi se nijedno od nas . Istina je negde između svih lepih trenutaka i grubih reči , ostala da lebdi , neotkrivena , u nekoj od tišina . Da se nasluti tek ponekad, u nekoj od najdubljih ...
Da nagriza savest, i postavlja pitanja za koja cemo oboje ostati gluvi . Nikad necemo potražiti odgovore . Ne, nećemo ni pokušati . Ne bi nam se svideli pa zašto onda da se zamaramo sa tim, zar ne?
Odskočili bismo možda od šablona po kojim smo naviknuti da živimo . A nemamo mi snage za promene, koje bi neminovno usledile . Jači smo nas dvoje od toga cenim, preveliki smo hedonisti da
bismo dozvolili sebi trenutke slabosti ...
Ljubljenje u centru dok ne pomodrimo od zime , smeh dok nas hladnoca prvih pahulja ne opomene da potrazimo zaklon ? Male, banalne stvari, ljubav, ljubomora, čežnja i bol ? Ma neee ...
Šta će to nama ? Nismo mi iz te priče ... Mi se ne volimo , mi to ne umemo ... Ti si veliki dečko, ne, nisi dete , ne smem tako da pričam sa tobom , moram da pokažem poštovanje, sa tobom niko tako
ne sme da priča . Posebno ne ja, mala, kapriciozna devojčica . Samo gledaj kako smem frajeru ! Ti nikome ne ćutiš . Hmm, zar nisi zanemeo u jednom trenutku ? O da, itekako jesi ...
Svesna sam koliki je to udar na tvoj ego , vanzemaljskih razmera , ali činjenica je da si ostao nem pred '' devojčicom'' , kao što je činjenica da si par meseci ranije drhtao ljubeći istu ...
No, to nema veze sa emocijama, bila je hladna noć, definitivno. Ne drhtiš ti ni zbog koga . Jedna te je sjebala i od tad ti je za emocije ''batery low'' . Sve su iste , izložbeni eksponati sa unapred
određenim rokom trajanja , i zašto bi se sad to promenilo . Zašto bi ti sebi dozvolio da se išta promeni ? Uostalom , ova devojčica je ubijala vreme sa nekim drugim (prema nezvanicnim podatcima) ,
dok si ti glumatao ''akrobatu'' po ''belom svetu'' i to je neoprostivo . Istinitost informacije je ipak zanemarljiva .
Ali ne , ni to nije razlog zbog si se povukao . Nije tebe to pogodilo. Odakle ideja da to ima veze sa strahom . Poenta je da ja to nisam smela da dozvolim sebi , no sve to sada nije bitno.
Poenta je da ti ne praštaš nikome . Poenta je da ja ne znam da volim . Poenta je da si ti kukavica sa pogrešnim stavom , koja odbija da prihvati sve što je normalno i ljidsko, u
ovom slučaju sopstvene emocije, pomisao na vodjenje normalnog život , jedno ime , jedno lice svakog dana . Poenta je da ceš pojesti sve sto ti serviraju , ako ces se na taj nacin zaštiti . Mahom od
sopstvenih slabosti. Poenta je, da ceš se pre prepustiti višečasovnom , besciljnom preznojavanju sa nekom od ovih opajdarica koje je lakše nagovoriti da skinu gaćice nego šminku , nego činovima
slične tematike u koje su pak i emocije uključene . After parti izlivi nežnosti , i beskrajno dugi razgovori ??? Ne, a? Fuj to ... Ma, nemaš ti pojma lepi šta je sport ...
Poenta je, između ostalog da ja znam da volim ... Itekako znam . Tebe posebno ... Ali TEBE , onakvog kakav jesi , sa svim slabostima i glupostima . Uvek , bez obzira na okolnosti .
Prenesi to molim te ''dotičnom gospodinu'' ako se ikad ponovo sretneš sa njim, negde tamo na dnu srca . I reci mu , da mi nedostaje . A ovu budalu, koju plasiraš u prvi plan , i koju ne znam odakle
si uopšte '' iskopao '' , samo što pre ''arhiviraj'' . Ne mogu očima da je gledam !

Ne radi mi se nista pa nedelja je

Dan za ,,ne raditi nista", to je danas znaci, nedelja. Dan kada ustanes tek kada te vise mrzi da lezis, kada se smoris od vrucine koja vlada ispod divnog cebenceta. Ili eventualno kad debelo ogladnis, ili ti fiksni zvrcka vec peti put za redom pa kao moras da ustanes..ali samo da bi izvadio baterije ili iscupao jebeni kabl od fiksnog. Dan idealan za jedenje, spavanje, i ako imas srecu i imas svoju bilo/kakvu/polovinu, za neki sex. Kojim god redosledom zelis, sa koliko god ponavljanja zelis.

Idealno za knjigu, zeleni caj i cajne kolacice, ako si pametnica koja vodi racuna o zdravlju. Par knjiga iz socio, ako te jebe ispitni rok. Litar rasola, ako si notorni alkos. Kilo kokica i neka limunada komendija, ako imas kul drugarice koje nemaju pametnija posla nedeljom. Ako si umetnicka dusa, crtaces/slikanjes.itako dalje nesto, pices neko kratko pice i leci oko 20h. Ako volis jesen, setaces po gomili lisca koje krcka pod niz'cama ko korn fleks. Ili mozda, ako si u smor fazonu, horizontala pod cebetom sa povremenim brzim hodanjem do frizidera, ipak je hladno van istog...Mozda cak i prosetati po kestenje, ako te neko ubedi da mrdnes guzicu.Ako si neki dobar jebac, a uz to i smele, zvaces onu od sinoc, pa ako ti se planete poklapaju mozda i jebucnes nesto. Sve zavisi sta si i kako se osecas nedeljom, poseban dan, majke mi.

Da ima i onih mukica koji ceo dan provedu u kladionici...vodjeni parolom od jutra do sutra, ode im nedelja, ojha ha. Spavaju u kladionici, ujutru proklinju holandjane, u 15h Italijane a uvece Spance! U medjuvremenu, naidje neki basket, cisto da se odgleda i popuni vreme. Mislim, ispise tiket na trecu ligu donje Arube. I jos malo isprazne dzepici.

A ako si od onih (ne)sretnika da imas nekog kraj sebe e pa to je druga prica. Nedeljom il jebes il si jeban. Ako jebes, dan se provodi u krevetu, sa uljem za masazu koje greje, nekim kul filmom ako bas naidjes i, ako te je bas krenulo, calabrcnuces nesto u krevetu posle dobrog lizanja. Ne kajmak, nesto ljudski. A mozda i neki frajer obraduje neku zensku necim u krevetu, osim slaga ofc. Ko nije jeo u krevetu taj ne zna kako mrve bodu. Ako te nije krenulo, a sva je prilika da nije cim citas ovo NEDELJOM, ocekuje te usisavanje i popravljanje slavine. Ako dama postane dobre volje tokom dana onda opet procitaj prethodni pasus ;)

Mozes biti prvi prazan a mozes rizikovati i probati krunicu. Dva od dva ti ne gine, ako imas imalo pameti, muda i srece.

Dan posle jebene subote, dan hengovera, odmora, nerada, dan uzivanja i oporavka od prethodne veceri/jutra.Ako si prepio sinoc, ako si ojebala noge na dvanesticama, dan za oporavak;ako si se smorio sinoc da nastavis i danas a ako te je bas poterala fortuna, da ga provedes isto kao i sinoc.

A postoje i oni koji subotom ne izlaze, onda im nedelja dodje ko kec na deset, pa umesto da ne rade nista oni ipak izadju, provedu se, jebu, piju, sta vec.

Bas kao i oni koji su to radili sinoc a i veceras ce opet. E oni su pravi srecnici, oni su ko glava na ruletu, najbolji od najboljih. I oni usrani ponedeljak provode oporavljajuci se, onako kako obicni smrtnici to rade nedeljom. Kraljevi, u srcu.

***Kao i uvek, postoje izuzeci. Ako je zenka u PMS-U ili NE/DO/BOG vec je dobila, onda smatraj da ti nemas nedelju.Jednostavno, ne posedujes je, ne postoji, vec ti je pocela nova radna nedelja i onda si u velikoj dok si igrao malu, i jos ne mozes da jebes hi hi hi...znaci, nema goreg.

U svakom jebenom/nejebanom slucaju, izvol'te mantru za nedelju, wallpaper svake nedelje. Pa biraj sam da l' ces budes jeban ili ces da jebes.Nedeljom, ali samo ako imas nekog pored sebe.A i ako ne, nadje se nedeljom neko ko je bas kao ti.

Kako je lepo biti glup

Davnih dana Bora Đorđević-Čorba je objasnio suštinu stvari u ovoj pesmi. A ja bih sada, pokušala da pesmu analiziram iz svoje perspektive i sa ove tačke gledišta. Imam 24 godine, ne smatram za sebe da sam preterano inteligentna, neki sam prosek, ali zaista i dalje mislim da je lepo biti glup, što manje pameti, manje brige. To je dokazano, ali svakog dana se pojavljuju novi primeri koji mi pokazuju da ljudska glupot zaista nema granica.

„Stoka ume da nervira, gutaj šta ti se servira“... E pa neću, zaista neću. Sve i da hoću, ne mogu. Već dugo izbegavam ljude za koje smatram glupima. A glupost nije samo stvar inteligencije, glupost ima mnogo veće razmere.

GLUPE . Glupe su one koje su iste. Ako su in šiške, nosim šiške. Ako je in žuto, pretvaram se u limun ove sezone. Ako je out pratiti politička dešavanja, neću ih pratiti, sve i ako mi je život i bitisanje usko povezano možda sa politikom. Glupe su one koje besomučno jure za momcima, iako duboko u sebi znaju da od toga od starta nema ništa. Glupe su one koje se farbaju nedeljno. Glupe su one koje bez komplet make up-a ne izlaze van svoje sobe. To su takođe i one koje misle da se lepotom može sve, pa i ne pokušavaju ništa dalje od mučene srednje škole na koju su ih matori naterali. Takođe, manje pametne su one koje pitaju „gde si kupila, koliko si platila“, pa potom sve „petom u dupe“ otrče tamo i kupe to isto... zar toliko nemamo ideja? Pridružuju se i one koje svake nedelje imaju novu omiljenu pesmu i svakog meseca novi omiljeni film, kao i one koje rade sve što je trenutno najveći hit : peglamo kosu, uvijamo kosu, kvarcujemo se, ili je pak u modi porculanski ten.Glupe su one koje piju i kada im se ne pije, jer svi ostali piju. Glupe su one koje se prave da su neko drugi, i nose masku, čak par njih i menjaju po potrebi. Naravno i one koje misle da su muškarci fer i iskreni i da je će njihova ljubav da ih promeni. Glupe su one koje ne vole da se šetaju, samo vole da se voze i to u zvučnim automobilima „mečka, bembara, audi, džipovima taznih marki“ Sve su one glupe... Možda sam i ja ponekad glupa, ali nisam u masi... Glupa sam sama za sebe, posebno sam čak i glupa, van naroda. Daleko od toga da sam parti brejker, ili pak čudak koji je ogorčen pa tera kontru, jednostavno neću da budem isto glupa kao svi.

GLUPI. Glupi su oni koji idu u teretanu da bi im majica „za u grad“ bolje stajala. Glupi su oni koji ne poštuju i lažu žene. Glupi su oni koji se lože na strane hitove, a posle trećeg piva otkinu treću strofu Sinana „Ne traži je sine“. Glupi su oni koji misle da su PRAVI muškarci jer su dlakavi. Glupi su oni koji tvrde da su extra, ili se pak tako ponašaju, a skriveno su u fazonu „daj šta daš“. Glupi su oni koji se bilo čega stide, a pogotovo osećanja. Glupi su oni koji kupuju ženama iste poklone. Glupi su oni koji misle da je fudbal bitniji od ljubavi. Takođe ubrajam i one koji su „drugi ljudi“ kada se napiju i koji se „ne sećaju“ ničega od alkohola. Glupi su oni koji misle da je „ne jebe lep, nego uporan“ uvek tačno. Glupi su oni koji teraju inat, ponajviše sebi a i oni koji grade kule i gradove, tj muškarci šablona „kralj ponoću, prosjak zore“. Glupi su oni koji furaju odeću u vidu svetlećih reklama „da se vidi raskoš“. Glupi su oni koji kad sednu za kafanski sto bacaju ključeve, telefon, davidof i zipo, da zazveči id ase vidi. Glupi su oni koji ne umeju da šetaju, samo umeju da voze. Glupi su oni koji hvale sebe, potcenjujuću druge. Glupi su oni koji kriju i lažu poreklo, godine, bračno i emotivno stanje. Glupi su oni koji glume ludilo, da bi sakrili da su ustvari emotivni. Glupi su oni koji misle da su „sve žene iste“, a još gluplji oni koji to tvrde. Glupi su oni koji pričaju a ne rade, obećavaju, a ne ispune.

PAMETNI I PAMETNE. To su bića koja su jednostavno kul. Koja žive svoj život i nije ih briga šta je in danas, sutra, sezone ili godine. To su oni koji čitaju, pišu, koji se vole, mrze, svađaju. Kojima je materijalno prolazno, a lepota i izgled samo plus više kod drage osobe. Pametni se poznaju među sobom, pametni postoje, za razliku od glupih. Pametnih ima svuda... Samo je cilj prepoznati ih. Pametni za mene možda i nisu pametni za vas. Cilj je naći nekog pametnog iz svoje perspektive, pa makar neko drugi mislio da je glup. Moj pametan se još uvek traži. Mora da bude kul, mora da bude naj kul. Mora da ima oko za sve, mora da ne pita „šta ti je“, jer mora to da zna. Mora da se oblači kul, i mora da izgleda kul, opušteno i pametno. Mora da bude lep, meni lep, što ne znači da mora da bude maneken. Mora uvek da kaže pametnu pravu stvar, a na glupu stvar da reaguje. Jednostavno, mora biti tip van šablona. A mislim da nam je to svima cilj. Naći nekog ko nije glup, jer je LEPO BITI GLUP,ali je glupo . Nekog ko se razume u sve i ume sve što glupi ne umeju. Da ne davim više... prosto i jednostavno „retki uvek nađu retke“... A ako se nađeš u delu GLUPA ILI GLUP, menjaj nešto, jer sve očekujemo princa, a ne zapitamo se da li smo princeze da bi princ došao baš kod nas. A oni očekuju vile koje su ustvari lavice, a niti su vilenjaci, niti krotitelji lavova. Zaviri ponekad u sebe, preispitaj se... ili se pak prepusti masi i iz sveg glasa pevaj, ali ne cinično, no od srca „Ooooooo kakoooo je lepo biti gluuuup “ . Toliko od mene dragi i drage moje . Si ju .

Dont be a pussy

Naravno, nikad nece biti svi zadovoljni kao sto nisu ni bili nasi matori u vreme korzoa. Kao i uvek, the truth is over there. A mi nismo tamo tako da mozemo da se nadamo da cemo jednog dana doci do zakljucka-poente-resenje-cega god.
Mala digresija, vazna za ovu pricu, jeste porast broja wannabe mafijasa i sponzorusa. Zahvaljujuci njima, muskarci nemaju zelju niti potrebu da se trude oko iole prosecne devojke kad postoji klinka 94.koja ce im popusiti u separeu za dzek. Dakle, sto bi se trudio da nekoj posalje par poruka, pozove je na kaficu, povede u setnju, kad mozda nece da da a ima ko hoce? Logicno, priznajem. Sa druge strane, zenke zele bas takvog, jer u moru budala koje im dobacuju na ulici i pisu romane a la Mirjam preko fejsa, one zele bas onog koji cuti kao mula. Onog koji ce im platiti pice preko dana, poslati poruku za dobro jutro/laku noc/stagod i koji nece istog dana da pokusa da ih baci u horizontalu. Totalno gordijevska tema za razmisljanje, priznajte.

Zanimljivo je sledece-svaki pol ima izgovor u koji se kune. Muskarci smatraju da ne jebu jer nemaju kinte a zene kukaju kako su muskarci picke. Kao i uvek, istina je negde izmedju. Oni misle da ce onoj lepotici tamo prici frajer koji ima deblju kajlu pa ce se skenjati i nece joj ni prici a one misle da je on picka jer je celo vece gleda a ne sme da joj pridje, Uostalom poznata je ona prica: dve drugarice u diskoteci, jedna od njih je okrenula ledja tipu koji joj se svidja dok joj druga prica gde/kad/koga.kako gleda. Onako okrenuta ledjima, celo vece ga maltene i ne pogleda i na samom kraju, razocarano rece, pa dobro, celo vece ga kuliram i nista, mora da je peder!

I za kraj, dok razmisljas koju ces klinku da pojebes ako si musko, ili sta ces da obuces u subotu u grad, ako si zensko, vrati se na pocetak teksta i seti se kad si poslednji put prisla nekome sa ozbiljnom namerom, bila drugarska ili seksualna.
Tesko, jel'da?

Al' zavoleh devojku iz grada

Ljubav na relaciji grad-selo, selo-grad ... da li je moguće i ostvarivo? Do skoro sam tvrdila da ne može doći ni do susreta, a kamoli kontakta i moguće ljubavi, međutim sada već počinjem da razmšljam o tome kao „fenomenu današnjice“ hahhahahah . Naravno postoji tu mnogo faktora koji utiču na razvoj pomenutog odnosa, a ja ću se koncentrisati na to da li je „devojka iz grada“ muško ili žensko, i razlike među ljudima zavisno od mesta prebivališta ... Mada, sve je moguće kada je ljubav prava, a ja do sad sretoh samo par istinskih primeraka pomenutog fenomena.
I tako, opuštena atmosfera, naše društvo i poneki koji nisu naši, ali ipak prihvaćeni jer su svakako tu, među nama ... Kad ono, međutim ti NEKI su se nametnuli kao mnogo bitniji ili su, štaviše, mislili da jesu. Svaka čast braćo došljaci, ali ono ... među nama, nismo mi na istom i nikada nećemo biti, a sada pokušajte i da razumete zašto... Ja sam devojka koja je navikla da je njena poslednja, da je uvek u razgovoru, otvorena i direktna ... ne razumem se ja u te VAŠE „u šali pa privali“ i „izvin’te, al ga prim’te“ sisteme. Kao takva, nenaviknuta na fore i fazone koji su mi strani, upala sam igrom slučaja u taj šablon i ne umem u njemu da se ponašam, jednostavno se ne snalazim... Ali, kada se distanciram, sve to vidim na sledeći način :
Dečko, mlad, perspektivan, lepuškast i zgodnjikav sa mestom prebivališta par kilometara od grada, na izgled, bez neke velike razlike od domaćih momaka. ... Sve ok... Međutim, što priča odmiče dalje, kapiram da ima neku vrstu problema, kompleksa ili kako god... Brani se, a niko ga ne napada, napada, a nema povoda za to... Ističe se time „ponosan sam što sam iz sela“, a pritom to ne izgleda tako. A ja uopšte i nemam problem sa njegovim mestom prebivališta koliko ga izgleda ima on, i koliko ima problema sa mojim mestom prebivališta . Cilj cele igre je spustiti mene na zemlju i pokazati mi da nije sve u tome biti „gradska devojka“... Opaaaaa... kapiram to i na neki način spuštam loptu... Bravo, mislim se, dečko ima stav, ali kapiram da to nije stav, već neka vrsta bojkota nas koji smo različiti od njih... Hahhahahahah ... a opet su tu negde. Meni gde nije lepo, ja odem i ne može sav alkohol i sve sile ovog sveta da me nateraju da ostanem i na bilo koji način budem sa nekim ko mi ne odgovara. Ali neeee... kapiram vremenom da je to fazon, volim da sam sa vama, ali neću da to primetite... Sve dok ne dođe do konkretizacije situacije. A kada dođe do toga, dečko beži... pod garancijom beži...Ali i za to imam objašnjenje... beži, jer nema tu brzinu da prati ritam naših štikli, beži, jer je lakše sa prodavačicom iz lokalne zadruge nego sa nama, i beži jer bi koliko god se trudi zauvek ostao u našoj senci... A šteta, imao je priliku da bude među nama, bio prihvaćen i mogao je, ali nije hteo... pobegao glavom bez obzira i nema ga ni u najavi... ali TVRDIM ... da će kad-tad, po mom proračunu skorijih dana dečko svoj organizam utapati u tone alhohola i padati u sevdah uz Miroslavčetovu pesmu „aaaaaal zavoleh devojku iz grada“... Zavole je ? ... a nisi umeo, hteo, želeo da kažeš , pa wtf... mi smo trebale da budemo vidovite, ili šta?! Eeeeeee ... ali ko zna zašto je to dobro, svakako svim prigradskim, da ne kažem baš seljacima hvala što su pobegli, jer ono ... tu ne gine uvaljivanje na gajbu, petparačko glumljenje „velikog gazde“ i prosipanje po principu „naš’o pa zaš’o“, kada se sa drugarima sretne u dragom mu zavičaju o slavama , svadbama i sličnim manifestacijama...Hvala mu što je pobegao i poštedeo nas muke... jer da je vredeo, ostao bi, prema tome ...
Devojka, lepa, mlada, perspektivna, na izgled se malko razlikuje od nas, po bojama, i printovima i par kilometara gradkog prevoza... Ne brani se, ne napada, samo ćuti i kuti ... ali TVRDIM da „ispod tute, 300 ćute“ i naravno „ispod Mire 300 vire“.. čega i koga, to svi znamo ... hahhahaaa . Njoj je jedini cilj da se uda, i to ako je moguće u grad... a ako ne, onda bar što bliže gradu... samo da se više ne vozi busom, ne sluša abrove po selu, i da može da izađe posle 9 iz kuće a da sutradan 5 okolnih sela ne kaže „bestidnica...bezobraznica...fukoš...“. I tako ona sretne „devojku iz grada“ muškog roda... Slabe su šanse da ona omane u proceni, a ogromne šanse gde naumi, da se i udomi. Zato što je ONA „žena za u kuću, domaćica i prava majka“... A šta smo mi onda koji k... ? Samo one valjaju, a? Dobro... Ali znajte, narode, one su najopasnije, potuljene i promišljene, sa nama koje smo što na um to na drum je lakše , a za nju nikad ne znaš šta ti misli... a uostalom vetovatno te i ne zanima šta ona misli jer je ona tu da „rađa decu, čisti kuću i kuva ručak“.Tako da je u ovom slučaju ova ljubav veoma ostvariva, cenim...
Nemam ništa protiv ljudi sa sela, nemam ni za ljude u gradu, samo smatram da postoji ogromna razlika i da zbog različitih života koje smo živeli nemamo šta da tražimo zajedno... sem kada se desi prava iskrena i čista ljubav u koju ja ne verujem ... jer sam davno prevazišla verovanje u čarobnjake, vile, Deda Mrazove i slične mitove... Tako da ostaje sve na „al zavoleh devojku iz grada, momka sa sela “ i obrnuto... na ispijanju litara i litara alkohola i zaboravljanju raznih ispada i neuspelih ljubavi ... Jer prosto ... da je sve to kako je Bog reko , zašto bi je Miroslavče u pesmi „jednog dana sreo sa drugim zagrljenu u senci kestenja“? Da li ste se ikad zapitali ko je i šta bio taj drugi? Ja verujem da je bio bolji baja, manja p..ka, neko bez problema i kompleksa, jednostavno je bio u stanju da prati njen ritam, njen život i bezuslovno i bezrezervno uzvrati ljubav ... jer mi smo u stanju da volimo, mi gradske „istripovane i nabeđene“ devojke ... u stanju smo i te kako da volimo ... samo je pitanje da li svako baš kapira tu našu ljubav i da li ima muda da je prihvati i uzvrati...
U slučaju da grešim , i shvatim da sam pogrešila i da je fenomen zvani „al zavoleh devojku iz grada“ moguć ... onda ću sa sve orkestra i mikrofona sa kablom ponosno, na centu grada otpevati „da mi dođeš sa osmehom kroz šljivike i livade“... eto toliko sam spremna da se blamiram, pa vi procenite koliko verujem u to ... Toliko od mene za sada... MISLITE O TOME ...

Kurs ljubavi, erotike, sexa i slicno part 2

Sexy shopovi, erotik sopovi;ista stvar, drugo ime.
Za sve koji misle da je to mesto bluda i razvrata molim pauzu, da otvorite i prosirite svoje uske poglede pre daljeg citanja teksta.

U njima ima svega sto ima veze sa sexom ili sto vi mislite da ima veze sa sexom;iako nekome mozda carape nemaju veze sa sexom.
Dakle, vec, kompleti, podvezice i sve sto ide u rok oblacenja, svega ima. Ako vam to nema veze sa sexom moguce da ste malo zagoreli. Ili, jednostavno, zaboravili na postojanje striptiza.
Shodno tome, ima i muskog vesa.Jer, je li, i oni nose ves. I mogu da budu striperi ;)
Vecina ne zna par stvari, evo da ih razjasnimo:dildo vs.vibrator. Krajnje jednostavno, vibrator vibrira (gle cuda) a dildo ne.
I da, ne morate da koristite kondom uz dildo/vibrator. Samo da ga perete posle upotrebe, logicno, jel' da ?
Lisice, krajnje popularna stvar-vecina lisica ima smesnu bravu sto bi znacilo da lopov ne moze da vas veze i da vi ne mozete da se iskobeljate, o da, mozete.
Mnogo ljudi ne zna sta su-sta je svrha-cemu to-za sta sluzi lubrikant. Kao da gugl ne postoji kod nas.
Zabluda je da samo zene u PMS-u koje ,,bas i ne vlaze" koriste isti, koriste ga mnogi, tj.svi oni koji znaju sta je poenta njegovo koriscenja. Ukratko, nakrace i najprostije, lubrikant ima podmazujucu ulogu, postoji vise vrsta, najbolji su oni na bazi vode, jer oni idu sa kondomima ( ako je na bazi ulja, kodndom ce puci), postoji specijalan za analni, jestivi, nejestivi, mirisan ili bezmirisan, naj koji greje itd. Super stvar, stvarno!
Kondomi-prezervativi, o da, jedna od stvari za koju svi misle da nema neke nauke, e pa ima vidite. Tanki, deblji, sa kuglicama, rebarcima (iako ne lice na rebarce, jebiga) mirisima, ukusima, ona da uziva/on da uziva, za duzi odnos, za veci/manji...i tako dalje. E pa to nije sve, imamo sad i marke. Salim se, ni to nije sve-postoje i one silikonski, za xyz upotreba, rastegljivi, sa perlicama i biserima, i statijaznam cega sve, i samo treba da se operu posle upotrebe. Mozda sam ludak sto ponavljam ovo oko pranja ali kontam, ako ljudi ne znaju da se kupaju, ne znaju ni da silikonski kondom treba ispirati.
Krajnje zanimljiva i neobicna stvar, plugovi. Niko ne zna o cemu pricam jel'da.
E pa to vam je stvarcica za analni, ako ste u pozadincima ili jednostavno volite. Uglavnom vodootporni materijal, ako se userete od straha, da vam ne bude nista.

Eto, za pocetak sasvim dovoljno, ako odete po kondome, da znate koje da trazite, a ne da se zbunite kad vas prodavacica pita ,,A koje?".

Nocni zivot jedne palanke

Moj osvrt na noćni život Kraljeva... Hmmm...noćni život, ako se uopšte tako i može nazvati trenutno stanje u ovom sjajnom, bajnom gradu. Razloga je previše što noćni život našeg grada godinama ide silaznom putanjom.Ograničiću se na par mesta koja su IN, i na par dana u nedelji, jer, istini za volju, ne izlazi isti narod četvrtkom i subotom.

Mesta koja ću iz svog ugla analizirati neka buduuu ... neka buduuu ... Fleš, Pasaž, Pariz i club In, a dani ... četvrtak, petak subota i nedelja.

Fleš... budi kul, idi u Fleš... Želim da budem KUL , viđen i u toku svih „gradskih dešavanja“, sednem u Fleš, poziram kao zombi, menjam 3 face i pijem koktele sa IN nazivima. Obučem na sebe sve moguće marke koje imam, ili kopije prve serije i jurim lokalne poznate face po gore pomenutom kafiću. Fuj to ... nikada nisam bila u Fleševskom fazonu. Tamo dani nemaju neke velike razlike, sem što subotom malo pojačaju tuc tuc dn dn muzikicu, da bi bili još više kul i in ako je to moguće.

Pasaž... Auuuu... Pasaž je duga i opširna priča... mnogo dana i noći sam provela u istom i ružno bi bilo da ja ružno pišem o Pasažu ... Kad ja tamo a ono međutim... Mnogo se sve promenilo iako je uvek u Pasažu subotom bilo najgore, ni petak sada ne zaostaje mnogo. Ume u Pasažu biti ok četvrtkom i nedeljom, ukoliko nije skroz prazno. Petak u Pasažu je po principu... iz ženskog ugla „jaooo danas u školi sam jedva čekala da zvoni da trčim kući i spremam se za Pasaž, natukla sam na sebe sve krpice za koje mislim da su kul i izašla sam u Pasaž da pijem vodku i da budem u centru zbivanja“. Iz muškog ugla je to mnogo drugačije. Muškarci ne piju jednu vodku cele večeri, pa stoga ko može sebi da dozvoli ispijanje po Pasažu sva 4 dana ...Ostvareni ljudi, 35+ , porodični ljudi, primerni muževi i roditelji. Muškarci su po principu „Nema žene da ti sere, nema dece da se deru...“ pa se shodno tome i ponašaju. A kada se pomešaju sponzorušice i lokalni „mafijaši na baterije“ , sreći nikad kraja.Ona od 16-19 a on duboko zagazio u 40. Može mu se čujem ponekad ... super može mu se , a dal on MOŽE , to je diskutabilno , veoma ... A subota u Pasažu je vrh, verujte mi ljudi vrh, vrhova...U Pasaž idem 8 godina, bila sam samo 3 ili 4 subote i dovoljno je to da mogu da prikažem stanje stvari. Znači, pažljivo čitajte ... OPLANIĆI , POPOVIĆI, PROGORELICA , ČUKOJEVAC ... Pasaž subotom liči na perone 17. I 19. Autobuske stanice, s tim što obezbeđenje na vratima dobija ulogu konduktera.Razne boje, dezeni, printovi, frizure i parfemi na točenje principa uveli maslačak , borova šuma i mošus svih oblika... To je masovno subotom... eventualno zaluta neka ekipa koja je davnih dana izlazila u Pasaž, ako nešto slavi ... momačko, devojačko veče, kasni diplomski ili rođenje deteta. Subotnje-pasažna moda je novi fenomen u modnom svetu i to ne mogu da vam opišem rečima ... to mora da se doživi. Sve se sa svačim nosi, svaka boja ide uz svaku ... a uz sve to idu bele, blajhane šiške, kosa sagorela od kineske pegle, krajevi prodvetali od ušiju nadole, crne čarape uz bele cipele i neibežne viršla,tj sjajne čarape. A što se muške mode tiče... od gilipterki , siledžijki preko majica sa konfetama , Bogorodicama , Ed Hardy, Armani , sa svetlećom reklamom , sve do stolnjak košulja i svilenih na duboki V otvorenih košulja... To što vidiš subotom u Pasažu, ne možeš videti na ulici za 5 godina... Nedelja je, i dalje tvrdim ok , ukoliko ima više od 50 ljudi u kafani i ukoliko muzičari ne smore sa svojim dugogodišnje nepromenjenim repertoarom. Nedeljom čak možeš videti i drage, poznate ljude ...

Pariz... hmmm... stara gradska kafana... bila nekada, a sada je prekomandovana u nazovi klub , koji se petkom i subotom ispunjava laserskim svetlima i turbo folk zvukovima iz zvučnika koji probijaju, jer je i bend po principu „koliko para toliko i muzike“. Ukoliko si žensko, a ne želiš da te neka lutalica u obliku psa pojede pri povratku kući, ne idi u Pariz , jer ćeš neodoljivo mirisati na roštilj, girice i pomfrit iz kese, pošto međ’ narodom koji je izašao „na muziku“ obavezno bude i par onih koji su došli da jedu, i usput se provesele. Usluga je nula , konobar koji može svima da nam bude deda, nadrkan zbog buke i pijanih klinaca, baca sa daljine 30-50cm metalnu pikslu, na izgoreli, izbušeni i flekavi stolnjak, ne poznaje reči izvolite i hvala i ima izraz lica ... „marš kući deco, majke vi ga nabijem, spava mi se od 9“. Po meni Pariz je propao davnih dana , kao uglavnom i sve u ovom našem gradu, iako i dalje pokušava da se čupa i bude klub, što nikad nije bio, tj počeo je biti kada Pasaž nije radio da se napravi klupski fazon u sred stare, gradke kafane... idiotski pomalo, zar ne?

Club In ... bivši Akter... moje mišljenje je da je to mesto ukleto... ne znam kako ali tvrdim da jeste.. hahaha.Kako može da valja bilo šta što se otvori na tom mestu?Akter, pa Babilon, pa sada Klub In. U klubu In nije različita klijentela... tj mogli bi da ih podelimo samo po školama...Dj trese svake večeri, od strane komercijale ... evridej aj šafling , preko on d flor i born dis vej do sobe 22 vesele nam Seke Aleksić i neibežnog retardiranog idola svih tinejdžerki u obliku „muškarac koji mrzi plavu šeherezadu“... Krajnje retardirano. Devojčice od 16 godina se popnu na 16-ice, verovatno misleći da su više KUL što su im štikle više... i dečaci koji posle petog piva ne znaju gde je levo, polivaju se alkoholom i izazivaju se na ferku kod bazena, koja je sve samo ne ferka, jer sevne i nožić i palica ... dok ne dođu čike iz interventne pa ih pokupe sa sve njihovih devojčića koje im dok se oni biju „na ferku“ drže jakne i iz sveg srca navijaju za svoje ljubavi.

Sve u svemu... grad je propao i nemam neki naročit recept za dobar provod. Jedini način da ostaneš normalan je da se napiješ , da ne znaš gde je levo u nekoj kafani gde je rakija 60 a vino 80 dinara i onda zađeš svuda redom, i svuda ti bude super , jer ne vidiš sve što sam gore pomenula, jer si toliko pijan da ne vidiš ni sebe i one sa kojima si izašao , a kamoli ostale ...TOLIKO OD MENE ....

Gaga, prosla je nocni zivot uzduz i popreko, ima resenje za svaki problem i predlog za isti.

Da li ste ikada stali ispred ogledala?

Da li ste ikada stali ispred ogledala?
,,Sad kad sam stvarno tvoj polako palimo svjetla ovo su prve dobre vjesti...pocinju plesati svi brodski kompasi...: Vjestice otpocinju svirku u cijoj se pesmi pronalazim.
Identitet!Posedujete li ga, vi licemeri? Govorim vama, razularenoj bandi klonova. Znate li sta je vaspitanje, objektivno, razume se, jer ste ono subjektivno vec prihvatili. Zelim da napomenem da ovde mislim na sve one divno vaspitane, pune manira...ne govorim ovde o vasem ponasanju, vama ,,svaka cast" ali batalite lazno moralisanje. Muka mi je od vikend prica.
Zamisli. Izasla sinoc. Izlazak kao i svaki drugi. Uvek se malo popije, neko i malo vise. I upravo sam bila svedok takve situacije. Ulazim u kulb sa par ,,drugarica", pitanje je jesu li to zaista, odem do sanka, sretnem ortaka kojeg dugo nisam videla, okrenem se kad ,,drugarica" nigde. Uzimam telefon ali obavestenja gde su doticne nema. No , druzeljubiva, kakva jesam, naletim na drugarice koje sam , napominjem, ispalila zbog gore pomenutih, i ispricam se sa njima. Treba pomenuti da su bile u drustvu persona non grata, bar sto se mene tice. Uzmimo u obzir da sam devojkama vec par puta objasnjavala u kakvom se drustvu kreci, iako je bespotrebno jer su toga i same svesne, inace sastavljenom od propalih fudbalera, manekena i ostalih sminkera koji se, nekim cudom, odrzavaju u tim svojim sitnim svetovima, glumeci face koje poseduju dovoljno novca da za vece napiju par devojaka. Elem, pukim slucajem, medju njima sinoc bese pomenuta drugarica. Pridjoh njihovom stolu i nacin na koji mi se ona obrati stavi mi do znanja u kojoj se fazi alkoholisanog stanja nalazi. Zatim je nalazim pred toaletom, na nogama se jedva drzi, tu joj pomazem da se nekako uspravi, bombarduje me naletom emocija, pokusavam da je nateram da je otpratim do kuce, sto naravno ne uspevam a u medjuvremenu sam slucajno pronasla svoje prvobitno drustvo, pored kog sam pritom prosla par puta, nekim cudom, ne opazivsi ih(pa ti vidi sta ti se servira i poveruj). Cinjenica je da se posle ovakvih pravdanja, opravdanja, kako god, pitam: "Boze, da li one to potcenjuju moj IQ?"- pa ti Andrijana takve osobe smatraj svojim drustvom. Zemljo, progutaj me.
Bezuspesni pokusaji da drugaricu u alkoholisanom stanju odvedem kuci, okoncase se tako sto je drug konacno odvodi a onda nastupaju horor filmovi. Muka mi je vise od tih bolesno-bednih premotavanja, zavisno-pacenickih izliva sopstveno nazovi misljenja. HELLO da li ste vi nekada napravili gresku? Gresite li ili ste samo sposobni da upirete prstom na druge?
Naime, posle konacnog olaksanja, jer drugarica bi zbrinuta, prilazim prvopomenutom drustvu, i pocinje bolesno raspredanje, praceno umobolnim pitanjima: kako moze? nije li je sramota? vidi je? EUREKA. Nikada niste videli pijanu devojku? Htedoh reci da nisam pristalica konzumiranja alkohola, niti pomenuti upotrebljavam u vecim kolicinama (pod vecim smatram vise od case), ali budimo ljudi, drugari. Desi se, mozda ne svakom, ali desi se. Ljudi grese, mi gresimo, treba li ih zbog toga osudjivati, ili osudjivati sebe. JESTE LI IKADA STALI ISPRED OGLEDALA? Osudite sebe.
Osudite zato sto ste bespravno sudili o drugima. I to su drugari. To su oni kojima treba verovati? Hoce li mene isto tako osudjivati. Hej moje prisustvo u vasem drustvu, vredja mi inteligenciju.
Osudjuju cak i mene, iako verbalno to ne iskazuju. Osudjuju me zato sto samo joj pomogla, drugarici, isto kao sto bih pomogla i potpunom neznancu. Bez imalo stida. Ljudi budimo realni, gde vi zivite? Osvrnite se, ejjjjjj pa to vam je drugarica. Druzite se samo kad je sve FINE, a nema onog pomoc kad je potrebna? Gde nestade ona ruka prijateljstv? Isprljaste je vi i zamazaste do laktova s prvom preprekom na putu. Govorim ovo svima koji upiru prste u tudje postenje iako sam svesna da ovo nece cuti. Cuce, procitace, razumeti samo oni koji sa mnom dele misljenje, dok ce oni koji ovo trebaju cuti samo okrenuti glavu, cak nece ni dospeti do ovog iznad napisanog jer ih prosto "piskaranje" nas cudaka, nenormalnih, drugacijih ne zanima. Zanimaju ih samo oni koji su se uklopili u kalupe slicne svojim.
Ipak cu biti srecna, ako postoji i jedna osoba koja ce ovo procitati. By the way u ovakvom sistemu cemo ostati na osudjenickoj klupi "jer smo totalno drugciji od drugih."

Mala Mu

Kurs ljubavi, erotike, sexa i slicno part 1

Pa da pocnemo neznalice.

Sex: vodjenje ljubavi samo kraci naziv, sleng, svi na svetu razumeju sta mislis kad kazes sex.
Vodjenje ljubavi:i sto sto i sex, samo za zaljubljene, bracne drugove i one emose.
Zasto upraznjavamo gorepomenuto:
-nagon za produzenjem vrste
-potreba, raznih oblika
-pijan/a sam, moze mi se, 'oce mi se, trazi mi se i sl.
-dopisi sam_____________
Uostalom, ne znam sta je sex ali pitanje je odgovor.

Ko ne zna ovako se prave deca:

Dakle, covek unosi svoj penis u njenu vadzajnu i kad ejakulira, sperma je oplodjuje.Posle devet meseci nema vise spavanja, ni sexa, i bebac je tu.
Evo slika muske i zenske anaotmije, za hemafrodite nema mesta:

Posto ovo svi, jelte, znamo, idemo dalje na bitne stvari.

Ali u sledecem postu, da uvimo malo o seksualnim pomagalima. DO tad, astal da blista bejbi!

O ,,ukusima“ treba raspravljati

Naravno, ako dotična osoba ne poseduje ni ič od ukusa. Da li ste se ikada zapitali zašto je glavna fora u Srbiji biti uniformisan? Za bolje ne znamo. Zašto svi nose fejk oriđinale torbe? Jer je grad preplavljen njima. Zašto devojke furaju isti fazon već mesecima, godinama? Vide par njih u tom fazonu, svidi im se, svidi se njenoj drugarici i tako krug, postadosmo modno uniformisana marka. Izgleda da je danas najlakše biti originalan, u moru tih unformisanih individua. Tu već dolazi do problemčića, kako u isto snabdevenim buticima naći nešto što nije fejk LV, Gucci i slične markice?

Kad su naši matori bili mlađi, pojam im je bio petsto-kec i dobre starke, majke mi, ista ta majka u koju se kunem mi pričala. Nešto kasnije, kada su svi uspeli da dođu do svog 501-a, već je gubio na popularnosti. Skoro sam gledala neke starkice za sebe, htela sam klasične samo kožne. Ne nađoh ih.Ovih dana sam zujila po gradu tražeći cipele za kojima patim sada već celu godinu, jok, smeju mi se kad ukapiraju šta tražim, nema ih ni da ih izmislim.

Originalnost je uvek u modi, ne znam zašto što mali broj ljudi zna. Možda, kada bi lamuaž Marijana to napisala, mlade generacije i shvatile. Ovako, mi stariji gledamo da sami zaključimo šta je in. Jebiga, život nas naučio. Dodala bih, i okolina, jer zašto bi pobogu, iko želeo da svkog Božjeg dana viđa svoej klonove?! Možda tu ima neke psihičke falinke, kao toliki sam egoista da želim da viđam svoje blizance every fucking day, i da želim da mislim da je to kul.

Skoro sam čekala sestru ispred škole, videla sam, i zblanuto gledala sve dok nisu otišle iza ćoška (hm, ovo je već dvosmisleno, možda tako i završe) neke male maturantkinje; ajde što se sad osmakinje šminkaju, ili bar pokušavaju, ajde i što su pobegle sa nekog časa, žive bile ali sve do ejdne su bile identično obučene- farke, iscepane toliko da im kolnca štrče, šatro d&g majčice koje otkrivaju stomak ogrooooomne bzzzzzz naočare i kobajagi neke markirane torbice. A tek su 8.razred, šta li će raditi kad omatore? Sigurno neće dobiti na stilu. Zašto misle da je ok utapati se I stapati sa gomilom?! Nije, neka im neko objasni, podučite ih!

Iz ovakvih razloga volim što u Srbiji ima par blogerki. Bile dobre ili loše, iz pogleda modnih znalaca, bar imaju svoj fazon I ne dopuštaju trpanje u koševe. Odem ko čovek na net, pogledam par blogova I već mi je bolje. Iako ukradem neku ideju, jebemliga, u Srbiji nam dragoj sigurno niko neće biti tako obučen.

MOLBA ljudima koji su se pronašli u nerazumevanju uniformisanih lica – pogledajte modne blogove, otiđite na neki modni sajt evo preporučujem chictopia.com, prelistajte šta ljudi po belom svetu nose, shvatite da je kul ako vas neko zagleda na ulici jer ste obučene skroz drugačije od svih koje su tog dana prošle Knezom i zaboga, bacite fejk torbetine!

Ukoliko ste, NEKIM SLUCAJEM, znali sve ovo, mislili isto što i ja, ali Vam nedostaje krvc u mozgu ili pak hrabrosti da prošetate kevin crveni šešir, dont worry. Bolje je biti primećen zbog unikata nego neprimećen zbog toga što je grad pun vaših bliznakinja po outfit-u. Vi počnite da menjate sitnice a kad se okuražite, samo hrabro. Držite se devize da je bolje da Vas neko odmerava zbog suknja sa visokim strukom koja leprša ovog oktobra pod naletima vetra nego da nosite teksas suknjiče za koje svi znaju gde ste kupili/koliko platili/i u kojem milionu butika je ima u ponudi. A onda će valjda ljudi iz Vaše blizine ukapirati isto što i Vi, I ja, pa će zatražiti neki savet, pitati odakle Vam ta vrh torba koju, gle čuda, nigde nisu videli u ponudi i tako i oni početi da menjaju svoj ,,stil“.

Uostalom, videla žaba da se konji potkivaju pa i ona diže noge.

Being so hipster it hurts

Vazno-ovo nije moj tekst. Toliko mi se svideo da sam ga stavila u notes na fejsu ali nemam pojma ciji je. U svakom slucaju, javi se da te potpisem i svaka ti cas'!

U polednje vreme češće od reči "hleb" čujete rec hipster. Čak, umesto sa " hej,ti" obraćaju ti se sa "hipsteru" , "hipsterčino" ili čak, "smrdljivi hipsteru". Otišao si kući i kucao " hipster" na wikipediu, awikipedia ti je mnogo toga rekla, a malo kazala. Saznaj da li si hipster.
1. Budiš se. Kosa ti je ravna I sija. Da l’ ćeš uzeti češalj da je natapiraš i raščupas dovoljno da izgleda kao da ne posedujes češalj?
2. Iz ormana vadiš svoju omiljenu majicu. Da ona nema pet različitih rupa, a takvu si je i kupio?
3. Čuo si da postoji neka nova pevačica, ali bi radije lično samleo roditelje nego da priznaš da znaš jednu strofu njene pesme.
4. Raduješ se svakoj prilici da čuješ indie – rock bend iz Kovačice.
5. Na top listi omiljene muzike od 30 izvodjača, 25 su mrtvi, a za pet znate samo ti i tvoja sobna biljka ili neki revnosni komšija. Skinuo si sa tjuba, imali su dva pregleda. Zahvaljujući tebi, sad imaju dvostruko više.
6. Poslednji put si bio u bioskopu… Hm, davno. Ne zeliš da gledaš to komercijalno đubre od filmova u kom će se Dženifer politički korektno udati za raznosača novina koji je u svojoj 40. postao slavni ragbista. Bio si doduše na svakoj projekciji Festivala autorskog filma, gde će se neka devojka iz zemlje za koju nikad nisi čuo zapitati o smislu postojanja, pa nestati.
7. Ti ustvari nisi hipster, kao što pre toga nisi bio emo, ni panker, ni hipik. Nije ti jasno zašto ljudi moraju sve da kategorizuju. Mrziš etikete, pa odlepljuješ i etiketu hipstera. Ti si samo ti.
8. Većina drustva ti je na umetničkim fakultetima ili su ih zavrsili. Ono sto ti je posebno zanimljivo je da svi imaju devojke fotografe.
9. U jednom periodu zivota posedovao si "geek " naočare, dok ih nisi video na Seki Aleksić. Nije ti bilo dobro, a onda si video Staropramen. Čitaš Vice i sve moguće blogove.
10. Nakon što pročitaš ovaj članak, ti koji nipošto nisi hipster ideš da se spremaš jer se nalaziš sa nekim na Palasu. Ides da slušaš bend koji loše peva, loše svira, a što je najbolje pevačica baš izgleda kao leš. Kulturno uzdizanje.
Ti? Ma ti nisi hipster!

Danas svako može da "zakači" kategoriju hipstera. Ipak pravi hipster se razlikuje od lažnog.

Da vidimo koje su to stvari koje čine hipstera onim što jeste.

STARE KRPE

Kupovina u second hand radnjama i buticima starih stvari su jedne od omiljenih hipsterovih "aktivnosti". U inostranstvu kupuju i u prodavnicama-lancima koji se bore protiv bolesti, raka, najčešće.

Hipsteri vole da mešaju retro stilove, od '50-ih naovamo.

Čizme su pritom nezaobilazne. Nose se i zvoncare, uske majice i dugačke jakne. Sve što nije novo.

Kritika hipstera

Zbog uvreženog mišljenja da hipsteri popularizuju homoseksualizam i arogantni stav da su bolji i pametniji od čitave države, njihova subkultura godinama trpi velike kritike društva. U nekim momentima u Americi su se mogli smatrati državnim neprijateljima br. 1, pa se često dovodi u pitanje iz kojih razloga? Da li je “običan” narod ljubomoran jer su većina hipstera obrazovani i društveno veoma prosvetljeni ljudi koji vide godinama unapred ili ih nervira manjak kreativne autentičnosti ove samoprozvane subkulture?Gledajući kroz istoriju, hipsteri su i sedamdesetih i osamdesetih bili prezirani od strane raznih pokreta zbog toga što su uvek težili ka tome da budu “skupo alternativni” i izlazili na najskuplja novootvorena hip gradska mesta i slušali “najkul” bendove. A kritičari godinama dolivaju ulje na vatru ne odstupajući od svojih teorija da hipsterizam nikada ne može postati posebna filozofija s obzirom da su njihove karakteristike pozajmljene iz raznih stilova i uvek aktuelne mode. Zato se mnogi slažu da je upravo ova količina mržnje prema hipsterima u medijima i izreklamirala ovaj pravac i napravila da “modni lopovi” postanu definisani kao hipsteri.Debate o originalnosti ovog pravca će uvek postojati, a konačni odgovor verovatno nikada nećemo dobiti. Bilo kako bilo, hipsteri kao subkultura postoje i to niko ne može poreći. Hipsterizam jeste izgubio onu nezvaničnost i odsustvo etikete, pošto je sada još jedan modno-muzički pravac koji je veoma lako prepoznati. Međutim, hipsteri svojim zanimljivim, pozitivnim i kreativnim lajfstajlom nikome nisu naudili pa stoga ni nema potrebe da budu trn u oku ostalim pripadnicima društva. Pozdrav svim hipsterima!

U mom okruženju se sa bacanja hejta prema fenserima, prešlo na hipstere, ali moram primetiti da to nije čak ni bacanje hejta već neka vrsta neshvaćenosti druge strane i onda to prozivanje više ima onako notu zadirkivanja mlađeg brata od strane starijeg nego što je ozbiljno yo mamma vređanje.