Sta je sporno?!?



U svakodnevnom životu polemiše se o muško-ženskim odnosima. Sa naše (ženske) tačke gledišta, glavni krivci su muškarci, dok je, pak njihovo mišljenje suprotno. Da bih rešila, kako sebi tako i vama, večiti rebus o pojedinim temama i pomogla devojkama da bolje shvate momke i ali i oni nas, sprovela sam anketu na koju su odgovarali različiti tipovi naših mladih sugrađana. Mogu vam reći da su me neki odgovori oduševili a nadam se da ce i na vas da ostave sličan utisak, stoga obratite pažnju na naredne redove i otkrijte šta možda baš vaš momak misli o pitanjima koja večito okupiraju naše mozgove.

1. Zašto nam se danas sve svodi na kombinacije i ima sve manje normalnih veza?
2. Šta je to zbog čega se ljudi danas najviše udaljavaju jedni od drugih?
3. Navedi mi par stvari koje bi tebe danas učinile srecnim pored neke osobe?


Slobodan 89.god.,student, Beograd

1. Ljudi vole da promene nešto, nije zanimljivo uvek isto.
2. Mislim da je razlog nedovoljna komunikacija između njiih samih.
3. Poverenje, poštovanje, ljubav, novac i dobar sex.

Momak br.2

1.Mislim da je to, s jedne strane, jer se ljudi plaše da se prepuste i da pruže emocije bilo kome, a s druge, plašimo se da budemo povređeni.
2. Gubljenje poverenja, prezasićenost u odnosu s nekim…
3. Da znam da sam voljen, da verujem toj osobi u potpunosti, da se slažemo, da nema foliranja, da postoji tolerancija i razumevanje...

Mihajlo 87.god,menadžer, Beograd

1. Zato sto devojke prave kvantnu mehaniku od prostih stvari, a likovi previše uprošćavaju komplikovane :)
2. Nesigurnost.
3. Sreća se ne definiše, ona je ili tu, ili nije... To je,,ono nešto" kod osobe što ne znamo da objasnimo ali nas čini da se osećamo dobro...

Nemanja 87.god, student, Kragujevac

1. Zato što su neke druge vrednosti primarne a ne ljubav, poštovanje drugih, emocije…
2. Udaljavaju se pre svega zbog modernih komunikacija, šta znam... Fejsovi, spejsovi, mobilni i to... Ne kažem da treba da se odreknemo svega već samo da je sve to zamenilo realno druženje i postalo nekako virtuelno... A ima i primesa iz ovog prvog pitanja.
3. Jooj, u nekoj sam fazi da se tripujem za zdravlje porodice i sličnih problema, uspeh na faxu, poslu i sl.

P.S. Ne znam koliko sam ti pomogao i ne znam koliko sam ja reprezentativni uzorak za taj rad, pošto nisam previše veran u vezi, ne smetaju mi kombinacije i slično tako da ono... :))

Nemanja 86.god, prof. fotograf, Beograd

1.Pa zato što ne možeš da nađeš osobu koju neko nekad nije zajebao... Primer tipa: bio je sa devojkom pa ga je varala ... (bila je sa deckom pa je varao stalno) i onda ti se sve smuči ... izgubiš poverenje u ljude i u tim kombinacijama si siguran , osecanja ne uplićeš u to, znaš na čemu si i ne možeš da budeš povređen... Da ne dužim više, posle nekog vremena probaš opet da se vežeš za nekog i ako si pametan ne praviš iste greške... Jeste da je to malo teže jer kad se zaljubiš ne razmišljaš glavom nego srcem ;)

2. Internet, pre ćemo da se nađemo na netu nego uživo, ogromne ekipe i taj nekako zdraviji odnos...

3. Pa sve zavisi to su obicno neke sitnice, samo mora da bude normalnija devojka. Ove splavarke napucane organski ne podnosim, mozda zato sto sam zadnje 2 god samo ,,piškio" pa mi se smučile više.... :))))) 
***piškiti je u ovom kontestu sinonim za sex.


Aleksandar 86.god,

1. Nema se vremena rođo, nego daj šta daš .
2. Udaljavaju se, hmmm....kriza je, masa ljudi radi više poslova, zatim sledi umor, a svako druženje košta.
3. Par stvari koje bi me učinile srećnim... Lepota, pare i dobro raspoloženje.

Miloš 86.god,student, Kraljevo

1. Nisam siguran šta da ti kažem, danas svako vodi računa samo o sebi, momci i devojke se sve mlađi upuštaju u neke stvari, sve shvataju olako i usled toga, dolazi do iskorišćavanja osoba, kombinacija,, niko ne želi da se upusti u ozbiljnu vezu.

2. Ljudi se najviše udaljavaju jedni od drugih zbog svog glupog ponosa, nerazumevanja druge strane, isuviše su ponosni da ponekad kažu ,,izvini" , niko nema strpljenja da kroz normalan razgovor dodje do rešenja problema....

3. Razumevanje na prvom mestu, poverenje, da ta osoba obraća pažnju na neke sitne detalje koji puno znače.


Momak br. 8

1. Razlog što se danas sve svodi na kombinacije i što je sve manje normalnih veza je što ljudi nemaju dovoljno vremena, imaju previše svojih problema i plaše se vezivanja.

2. Do udaljavanja dolazi zbog straha ljudi da ne budu odbačeni ako se previše približe nekoj osobi.

3. Srećnim bi me učinili postupci te osobe, pažnja koju mi pruža i poštovanje mene i mojih potreba.


Momak br. 9

1. Po meni samo dva razloga, novac i televizija. To su krivci što nema pravih, iskrenih ljubavi.
Zašto novac?Pa on je postao najvažniji u životu, bez njega se bukvalno ništa ne može.Danas je takvo vreme došlo da devojka neće da bude sa nekim kome je finansijska strana loša. Nema veze što je on lep, sladak i što bi sve učinio za nju. Bato, nemaš pare, ne bih te dalje zadržavala.
Zašto TV?Danas se svi ugledaju na slavne ličnosti.Njih boli uvo za sve. Nije bitno da li su uhvaćeni da se drogiraju, alkoholišu, varaju, čine kriminalna dela.Oni su poznati, imaju love, tako da oni misle da su Bogom dani i da će im sve biti oprošteno. Dajem primer sad : Slavni glumac Pera Lazic, srećno oženjen, otac troje dece, uhvaćen u švaleraciji sa duplo mlađom ženom od sebe.I to sad čita, sluša, gleda, neki dečak/devojčica i naravno onda pomisli, što bi on mogao a ja ne bih? A, pri tom ne razmišlja o tome kakve će biti posledice po njega. I posle svega ovoga kako možeš da imaš normalnu vezu?Budeš u kao ..normalnoj" vezi i potrčiš za parčetom p***e i kad se to sazna, ode mast u propast.Posle toga moliš, kukaš, plačeš, da ti oprosti a on/ona neće i naravno. dođe kraj...

2. Jedini razlog je nedostatak slobodnog vremena. Kao klinci se družite non-stop, blejite po ceo dan, izlazite zajedno, krećete se u istom društvu. A onda kreće škola, fax, treninzi, posao, decko/devojka i tako da ti sve manje i manje imaš slobodnog vremena za drugara/drugaricu. Prolaze dani, vi se čujete, dogovarate se kad da se nađete. Jedan ne može tad, drugi ne može tad i tako dani prolaze i počinje to da se slabo i čujete i skoro izgubite i kontakt sa tom osobom.

3. Ljubav, poštovanje, pažnja





Neki su dokazali da nisu samo oni loši nego da i mi znamo da preteramo. Ovo nikako ne znači da sam ja na njihovoj strani, jednostavno želim da spasim bajke koje mogu da se dogode a koje mi same nekada upropastimo… Zato od sada kada budete rekle:

Svi muškarci su isti. Samo imaju drugačija lica da bismo mogle da ih razlikujemo.
-Zapitajte se da li su bas SVI isti?!

Nađi mlađeg muškarca. To nije teško – mnogi nikad ne odrastu.
-Hmmm…na kome cemo da treniramo strogocu ako s vremena na vreme nisu detinjasti?

Žene ne prave muškarce budalama. Većina njih su „uradi sam“ tipovi.
-Verujte mi da ih i te kako pravimo budalama i da smo toga vrlo svesne samo ne priznajemo i onda imamo ovakve definicje koje nas opravdavaju.

Šta ćeš uraditi ako te ostavi? Zatvoriti vrata.
-Ili mozda ipak preispitaj sebe zasto je uopste doslo do raskida? Ostavi vrata otvorena ;)

Za čime zapravo patimo ?


Danima unazad pokušavam da odgovorim na to pitanje, i ne ide mi baš najbolje.
Ljudi se oduvek rastaju, mimoilaze u načinu življenja, potreba, shvatanja ...
Postaju strani jedno drugome, i to je normalno . Prodje neko vreme, zamene ih neka nova lica koja isto tako nestaju, ponekad i ostaju, i opet sve u krug, po šablonu. 
Raskid ko raskid, rutinska stvar. Ne ide sa jednim, sa drugim će ići, i zašto od tako uobičajene pojave praviti nauku . Uvek sam se trudila da to prihvatim što 
smirenije je moguće, i da iz svake veze izadjem kao čovek, bez teških reči i skandala. Odradim retrospektivu, uporedim ''razloge za i protiv'' i idemo dalje.
Bože moj, nismo jedini koji su postali robovi navike .
Sve moje veze i vezice, počinjale su i završavale se mahom na isti način . Trajale, pucale, svaka je bila posebna na svoj način, a opet nijedna nije bila to nešto vredno neprospavanih noći . Greška u horoskopu, pa spadam u one najgore sanjalice, što uvek očekuju previše. Zaljubljena sam oduvek bila u sam pojam ljubavi, više nego u svoje partnere, čini mi se . 
Da li zbog specifičnosti situacije, kompleksnosti njegove ličnosti, ali poslednja veza me je potpuno izbacila iz koloseka. Taj odnos je doduše bio potpuno platonski, i trajao previše kratko da bi se deklarisao kao veza, ali ne znam adekvatniju definiciju . 
Nekako smo, gotovo anatomski bili pravljeni jedno za drugo. 
Jedan pogrešan korak, i nastupila je tišina koja guši. Hvatam sebe da sve gledam kroz njega, ne upoznajem a znam im sve mane . Nijedan nije on, ta presudjuje .
Nedostaje mi ono nešto, čemu ne znam ime, da bih bila ispunjena . Nešto što sam
nalazila samo u tom zagrljaju, pogledu, rečima .
Imam gotove sve uslove za sreću, a patim ... problem je što ne znam za čim ... 
Nameće mi se još jedno teško pitanje: da nije posredi ljubav ???




************************************************************************************************************






Skoro sam negde pročitala, da je prvi znak da je detinjstvo završeno kad u bari na putu ne vidiš priliku, već prepreku. Ima logike, mada sam ja u tom slučaju, još uvek mala devojčica. Još uvek rado šljapnem kad mi se ukaže prilika za to . 
Po mom, detinjstvo će se završiti onda kad prestanem da se radujem svim onim
sitnicama, na koje gotovo niko više ne obraća pažnju. 
Prvom snegu, komsijskim trešnjama, odbačenim štenićima, zapženom mleku i
diznijevim crtaćima ...
Mmm čokolada za dobro jutro, još uvek mi je draža od cigarete ...
S druge strane, odrasla sam, prebrzo i previše . Zato me valjda sada iznova sve vuče prvim koracima .
Praznična euforija . Volim ovaj period da provodim u kući. Budi lepe uspomene .
Volim da najmilije obradujem poklončičima ispod jelke, raduje me to vraćanje detinjstvu, neiskvarenosti i bezbrižnosti. Pokušajte i vi, nije teško a mnogo znači 
Volim to dete sačuvano u sebi, i trudiću se da mu nikad ne dozvolim da odraste. 
Kad bih ga pustila, imam utisak da bih postala bezlična . Stopila bih se sa morem namrštenih, zgrčenih lica koja više nisu u stanju da se obraduju najobičnijem trenutku . Postala bih surovi pesimista . Ne, ne želim to . Loše zvuči.
Nova Godina . Praznik za najmladje . Okretanje još jednog kruga na biološkom satu, za one malo zrelije .
Šta ćete poželeti u ponoć ne znam, ali verujem da će vam se ispuniti ako je želja iskrena . 
Ja svima vama želim prvenstveno lep provod u najludjoj noći, zdravlja, više vere u sebe i druge, u istinske vrednosti, i naravno ljubavi . Da pronađete taj mali komadić mozaika koji čini sreću, i da ga sklopite u celinu koju ćete umeti da sačuvate. Da oživite dete u sebi, i dozvolite mu s vremena na vreme da dođe do izražaja. Škoditi neće, korisno ume da bude .
Što se mene tiče, želim da još jače volim i budem voljena, da budem srećna i da još dugo uživam u osmesima na dragim licima . Sve drugo je prolazno i relativno.



Lutke, šta je sporno sa samopoštovanjem ???


Ja zaista ne razumem zašto neki ljudi ostaju zajedno ? Zbog ljubavi, sexa ? Ako su to odgovori, onda je moje vidjenje istih krajnje izopačeno.
Imam par drugarica koje su zarobljene u vezama bez ikakvog smisla. 
Svaki od tih parova, pre možeš doživeti kao paket omiljenih slučajeva čika u belom, nego kao parove. Ali oni opstaju. I oni se vole !?! 
Kako bre ljudi ???
Kako da volim nekog pored koga hodam pognute glave, jer su mi pogledi ograničeni, i za svaki pogrešno protumačen dobijam ‘’šamarčić’’ ?
Kako da volim nekog ko me je za pet godina zabavljanja, tri puta izveo u grad, predstavio imenom bez akcentovanja termina ‘’moja devojka’’,
na svako moje pitanje ostao nem, za svaku moju promenu ostao slep, na svaki moj problem ostao gluv?
Kako da volim čoveka, koji svaku pesmu, čašu, uzdah posvećuje nekoj-tamo-anonimnoj-bivšoj, zbog čijih grešaka ja ispaštam ?
Kako da budem zadovoljna sexom koji počinje rečenicom ‘’ Ajde bre, skidaj se, žurim‘’ i završava ‘’Koji si kurac dolazila, zakasnio sam sad ‘’ .
Na pitanje, ZAŠTO TO TRPIŠ, dobijam odgovor tipa ‘’ pa znaš, to je trenutno, on me voli na svoj način, veruj mi umro bi bez mene’’ ! 
Htela sam da prokomentarišem da im trenutak traje već pet godina, i da mi on deluje življe nego ikad, ali sam odćutala . 
Očigledno ja ne znam ništa o ljubavi . Kad uporedim sa ovim, moje veze su definitivno čist promašaj . 
Možda treba da počnem da verujem da me frajer voli, tek kad poplavim od modrica. Kad me jače opauči, znaću da je ljubav u porastu .
O jeeea, to je rešenje ! 
Drugi slučaj je u braku, imaju baby već izvestan period, ali su u deficitu sa tanjirima, saksijama ... Staklorezac, samo hjihove prozore da menja
mogao bi i praunučiće da obezbedi . No, i oni se vole. Što je najgore, oni bar izgledaju zaljubljeno u javnosti, kad su zajedno. 
Kad se rastanu, on tuca sve što zamiriše na žensko, plasira priču da je s njom zbog deteta isključivo, inače ne bi on, ona je neurotična,
al šta će dobrica, žao mu da je ostavi .
Kad dotičnoj stignu te informacije, ona ga jelte, u ime ljubavi, gađa prvim oštrim predmetom, pa drugim i tako olmost evri dej! 
E onda ide zaplet! Frajeru se smuči da toleriše njene ispade, spakuje prnjice i reši da napusti ‘’udobnosti toplog doma’’. 
Ona kapira da će opet biti bankrot kad je on ostavi, pa juri za njim, pada na kolena, obradi mu ‘’mali mozak’’ pred ulazom, i vrate se kući
(neki zadovoljni, neki zadovoljeni). Primirje par dana, pa opet jovo nanovo. 
Kunem se ljudi, ne preuveličavam ni najmanje. 
Tek sada, kad ovo pokušavam da podelim sa vama, shvatam koliko sam, zapravo ostala bez teksta. Ne znam sta da vam kažem, poubijate
se da biste osetili čari ‘’prave ljubavi’’ .
S druge strane, svi vi koji kao i ja, verujete u lepu reč i zagrljaj, pomirite se sa činjenicom da nikad niste voleli, ni bili voljeni.

Onaj moj


Šta je meni sve ovo trebalo, pitam se po ko zna koji put ? 
Pre samo godinu dana sve je bilo skoro pa savršeno . Imala sam stabilnu vezu, nekog ko me voli, ispunjava, nije bilo naznaka da će doći do promene.
Ja promenu nisam ni želela . Nije bilo bajkovito, ali je funkcionisalo. To smo jednostavno bili mi. Prošla je ta veza kroz milion uspona i 
padova, uspevala da odoli i da opstane . 
Pomisao da neko drugi može da zauzme njegovo mesto bila mi je krajnje apsurdna. 
Verovala sam da ako ''ikad'' puknemo nas dvoje, fascinirace me jedino tip koji mi najsjajniju zvezdu ''parkira'' pred ulaz , bukvalno .
Jebi ga , zaboravila sam činjenicu da ćeš Boga nasmejati jedino pričaći mu o svojim planovima .
''Ikad'' je ipak svanulo i mi smo pukli . On frajer zapucao u Beograd, brže-bolje pronašao lek za dušu u međunožju rasne plavuše u pokušaju.
Ja sam brže-bolje zapucala za njim ne bi li mu iskopala oko (eventualno odsekla omiljenu izraslinu), jer me laže da je sa drugarima (koji neverovatno ženskasto
cijuču i cerekaju se), dok ja, gotovo mazohistički pokušavam da spasem ono malo što je još ostalo od nas.
Iz ovog ugla gledano, nisam baš sigurna šta me je nateralo da tu noć bezglavo izletim iz stana, izvučem drugaricu iz kuće i sa poslednjih 1500 kinti krenem u pohod .
Jedino u šta sam sigurna da nikad u životu toliku tremu nisam imala. I koliko god nerealno zvučalo , nikad se nisam smejala više nego te noći .
Kovale smo planove, smišljale strategije i smejale do suza . Nikad neću zaboraviti prekorne poglede nadrkanih penzionera željnih sna.
Bile smo ispred Kragujevca kad mi je zazvonio telefon. Mama je u medjuvremenu alarmirala pola familije, zabrinuta zbog mog novonastalog ludila, pa se moj 
ništa normalniji brat ponudio kao ispomoć . Naime, njegov drugar je baš tu noć imao ''poslovni put'', a pošto nas dve devojke nemamo šta da tražimo same po
Beogradu u to doba noći, najpametnije bi bilo da izadjemo iz busa i nastavimo sa njima . Znala sam čime se tip bavi, i par puta sam već uspešno izbegla poznanstvo
sa njim, s obzirom da sam takve priče prerasla negde oko šesneste. Ali sam ipak izašla iz prokletog busa, ubedjena da ću uspeti da se nosim sa njim, jer neće imati
čime da me zaintrigira. Bila sam ubeđena da je tip samo još jedan nabeđeni, polupismeni idiot, pa sam jedva čekala trenutak da stignu po nas da počnem sa izdrkavanjem.
Stigli su posle deset minuta kašnjenja, i taman kad sam se spremala da ospem paljbu jer sam promrzla i rizikujem da ostanem bez bubrega, jajnika i dece ,tip je izleteo iz
kola, izvinuo se krajnje uljudno, i pogledao me tako da sam bukvalno utrnula do nožnog malića. I ne, nisam znala da progovorim . 



Ne sećam se o čemu je tačno pričao, znam da sam bila fascinirana njegovim načinom razmišljanja, stavovima i inteligencijom . Kulturom pre svega .
Do Beograda moj bivši je postao daleka prošlost . Želela sam samo da neko zamrzne vreme . Da zauvek ostanem u tim kolima, pored njega. Da nikad ne prestane da 
priča i da me gleda. 
Da ne dužim previše, nisam se tu noć videla sa bivšim. Nisam imala više imala želju da mu vadim oči .
Bila sam mu zahvalna što me je slagao, i volela sam ga tu noć više nego ikad. 
Posle nekog vremena počela sam da izlazim sa ovim tipom, svaki put sam bila sve svesnija da postajem prvi put zavisna od nekog . Plašila je ta činjenica. 
Nije bio tu da zauzme nečije mesto, prosto ga je anulirao. Bez ijedne jedine zvezde.
Bio je savršen, bio je idealan ,bio je prototip mog idealnog muškarca. Bio je ONAJ. I ostao . 
Bio je skup svih loših priča na koje sam upozorena, ali u daleko manjoj meri. Bio je i neko sa previše vrlina kojima ne možeš odoleti, potpuno neočekivano.
Ljudi su često nesposobni da sagledaju obe strane ličnosti, i da izbalansiraju. 
Skloni predrasudama, uglavnom ne dozvoljamo nikom da ispolji svoje kvalitete, jer smo ga unapred okarakterisali kao lošeg .
Želela sam da upoznam obe strane, i uspela sam. 
Razlozi prekida su previše privatni, zadržaću ih za sebe.
Retko pričam o njemu, nekako nikad ne uspem da nadjem prave reči pa uglavnom odćutim . 
Kad razmišljam o našem sledećem ''slučajnom'' susretu uglavnom uvek razvijam tri različite situacije, srećem ga i urlam iz sveg glasa da ga mrzim iz dna duše jer me je pustio
da odem ...
Srećem ga i usred razgovora ga poljubim , izgovaram koliko mi nedostaje ,grli me i živimo '' srećno do kraja života '' ...
I treća,omiljena ( pomalo sam morbidna na trenutke) , umirem od neke neizlečive bolesti i poručujem mu po jednoj od tri najbolje prijateljice da je bio jedini koga sam iskreno volela , 
ja crkavam a on ostaje da žali što nismo iskoristili priliku koja nam je pružena ...
A onda ga sretnem, dobijem napad panike ali se iskontrolišem , nasmejem se i odem kući srećna jer mu prepoznam u očima onu malu iskru čežnje i kajanja,nade i razumevanja
koje se čuvaju negde na dnu srca , daleko od dušebrižnih pogleda .
I dok privodim kraju ovo pisanje koje će zvučati smešno, i patetično svima koji nisu doživeli ništa slično, pade mi na pamet odgovor na pitanje šta mi je sve ovo trebalo .
Imaću o čemu da pričam unucima, ako ništa drugo :D

Gde smo krenuli ili skrenuli?



     Da li ja sve vidim iskrivljeno, ili je omladina totalno nezadovoljna i razočarana emotivnim i seksualnim životom. Da li sam jedina koja o tome misli i piše, ili postoji bar jedan čovek koji deli moje mišljenje, pomozite mi bre ...
     Gde god se okrenem smrknute face, razočarane devojke i povređeni muškarci. Šta nam se desilo narode? Da li je moguće da je naprosto nemoguće naći osobu suprotnog pola koja nam bar delimično odgovara, iz mog ugla to ne deluje kao nemoguća misija, ali očigledno da je tako, što se na svima nama i vidi. Po mom mišljenju, nije normalno, a ni zdravo da mlad čovek nema želju za nekim pored sebe, da nije u fazonu da ima vezu, kombinaciju ili bar flert i da je potpuno ravnodušan sa sve izgovora „volim da sam sam“. Nije normalno aman narodeeee... . Svako na svoj način pokazuje to svoje nezadovoljstvo, razočaranje i emotivnu prazninu.
     Jedni su u fazonu da kriju da im fali neko, prosto lažu sebe da „žive život“ koji je opušten i zanimljiv, a pritom to traje od pamtiveka, i ništa se oko njih ne dešava u smislu emocija. Oni se redovno opijaju u društvu i tada možda i naiđe neko ko bi mogao biti „neko“, ali to nije za njih, jer su navikli da žive svojim načinom života, nemaju želje ni volje da se sa nekim uklapaju i „smaraju“, a da pritom nisu svesni da im treba neko, možda baš taj neko ko je naišao, ali i otišao dalje. Ovakvi su nezadovoljni i nesvesni toga.
     Drugi su u fazonu daj šta daš ... menjanje radi promene partnera. Nemam razlog da menjam dečka, ali eto menjam ga, jer je prethodni smorio, pa mi je potrebno „novo meso“. Čista nebuloza, još gori stadijum od prethodnog. U ovu grupu uključena su „na’vatavanja“ po diskotekama, klubovima, kolima, veoma retko praznim gajbama. Rok trajanja jednog partnera je mesec dana i to u najboljem slučaju, ako je na pomolu zaljubljenost koja nestaje pojavom sledećeg, i sledeće i tako to ide u nedogled, bez cilja, eto, menjanja radi, s principom samo nek se nešto dešava. Oni su nezadovoljni i toga delimično i svesni.
     Treći su internet oboleli ljudi, koji svoju „drugu polovinu“ traže na internetu, poprilično nenormalno. Hronološkim redom, logično, gore od prethodne dve grupe. Fejs, tviter, skajp, msn nisu mesta na kojima možemo naći muža, dečka, ljubavnika, devojku, ili bar nabacivanje koje je ok. Ovi ljudi su opsednuti traženjem osobe koja će ispuniti sve njihove ideale iste sekunde,  bilo da je to veza, brak, kombinacija, flert ili puko dopisivanje u kome vide nešto više, a toga nema. Podgrupa ove grupe je „chateri“... Hiljade onih koji noću provode besmislene sate na anonimnom chatu tražeći hot, cam, skype ili msn i na taj način ispunjavaju neke svoje bolesne želje, koje mi zaista i pored najbolje volje da razumem nisu jasne. Oni su nezadovoljni, toga svesni i pritom sa veoma iskrivljenom slikom o definiciji emocije i sexa.
     Četvrti su oni koji su ogorčeni, a to i pokazuju, kojima već smeta što se neko drugi voli, grli, ljubi i sve kao zbog toga što je to fuj... ma daj, nemoj da se lažemo ljudi, i oni bi to radili da imaju sa kim i da mogu. Pritom imaju previsoke kriterijume, ili premale mogućnosti da bilo šta urade, pokrenu i promene na emotivnom planu. Jednostavno su hejteri koji sede i mrze i to je to. Nerviraju ih ljubavni filmovi, romantične pesme, a ne d’o Bog, pu pu pu da im neko pomene Balaševića. Tu dolazi do hišteričnog i paničnog napada gađenja i pljuvanja po istom. Helouu, da ste ikada voleli iskreno i osetili da ste voljeni bilo bi vam jasno, npr šta znači deo toga na šta se gadite... Bilo bi vam jasno pravo značenje stiha „i sve su vile, sve su kraljice, sve su nevažne naspram nje“. Ne bi to smatrali nebulozama vojvođanskog „smarača“, već bi u tome videli ono što vidim npr ja. Ova grupa je nezadovoljna, to i ne krije, ali uvek ima razlog, izgovor, razočaranje i patnju kao opravdanje.
    Peti smo mi... sami, ali ipak ne baš razočarani, mi koji nismo intenet manijaci, nismo savršeni da tražimo savršeno, niti smo princeze da očekujemo princa. Smatramo da smo normalni, ali sve u svemu i jesmo. Dešavale su nam se epizodne uloge tipova iz predhodnih grupa, imali smo tripove na određeno vreme da živimo neobavezan i opušten život, imali smo kratke avanture i razne priče koje nisu za javnost. Zaneseni pričom, koja se ispostavljala uglavnom kao prazna mislili da nam je novi FB prijatelj „druga polovina“, a da mu pritom nikad oči videli nismo sem na slici. Čak u nekim epizodama bili u fazonu da je ljubav nepotrebna, sex samo životinjski nagon a flert zezanje druge strane. Ali sve je to nekako došlo na svoje, sve prošli, napokon sami, ali zadovoljni postignutim hahhahah... Nadamo se samo nekom normalnom, ko će da nas voli, ko će da nas zasmeje, naljuti, izvede na pivo, ili u jednostavnu šetnju bez razgovora. I desiće se to... svima, iz svih pomenutih grupa...
    Verujte u ljubav, u život u uživanje. Uživajte u životu, ljubavi, sexu, budite ono što jeste i kad ste sami i kad ste medju masom ljudi i budite naprosto kul. Ako znate razlog i povod svojoj usamljenosti, praznini i nezadovoljstvu, radite na tome da „kvar“ uklonite. Tek skoro sam ukapirala sve ovo, zato i želim da podelim sa vama. Počela sam da radim na stvaranju „kompletne ličnosti“ od sebe. Fizički, intelektualno, moralno, emotivno ili kako god ... nađite sebi grešku i radite na otklanjanju iste... cilj će doći sam i ubrzo... i najbitnije ... verujte mi da vam pričam istinu ... Si juuu ... 

"Gde ćeš za novu?"




       Svake godine od prvog decembra jedni drugima postavljamo ovo pitanje, a pritom nas uglavnom I ne zanima preterano, ali eto, pitamo. I tako se mi mesec dana pitamo to pitanje I dobijamo raznolike odgovore na isto. Moj odgovor je ove godine NIGDE … Dok sam davala drugačije odgovore I nove godine provodila drugačije uglavnom je to bilo tipa na žurku, na doček među  milion ljudi, u Pasaž, kući sa drugaricama itd… Ostarilo se jebiga, žurke se prerasle, smara me milionski doček, Pasaž je već viđen I prevaziđen, drugarice uplovile u (Bogu hvala) srećne veze I brakove … a ja??? Single I bez nade za promenom, ali ok sam nemojte me žaliti, hahahhaha, dešava se. Jednostavno smatram da je ok biti kod kuće za Novu godinu, ako su svi drugi izbori dosadni I nepovoljni. Pokušavam da iz svog ugla vidim taj doček.
    LUDE ŽURKE … organizuju dva lokalna frajera, mutna momka, 500 ljudi, nestaje pića oko 11:30, pijane maloletnice, srednjoškolci pod punom ratnom opremom, koji piju pivo i samo čekaju da ih neko pogleda popreko. Tu nema greške da pola sata posle ponoći ispadne sranje, sve uz dolazak čika plavih. Tuča u kojoj učestvuju mahom svi prisutni muškarci, tj dečaci uz vriskanje I piskanje devojčica, onih koje se do tad nisu već onesvestile od alkohola. Žurka ovog tipa se završava najkasnije u 1, pa kud koji mili moji, a uglavnom razočarani kući, jer je svuda ulaz zabranjen u “najluđoj noći”.
    OPŠTENARODNA VESELJA … organizuje uprava grada uglavnom. Neki bezimeni bend će drndati na centru grada, I sve ukupno 50-ak ljudi će s vremena na vreme stajati po 5 minuta da čuju I vide šta je to I nastavljaće svojim putem. Nije mi jasno koji čovek može sebi da dozvoli da se tako smrzava bez ikakve potrebe, sem benda koji svira I plaćen je neku smešnu sumu koju će bar do pola januara potrošti u apotekama na Fervexe, Brufene I ostalo od prehlada I posledica “najluđe noći”.




     FENSI DOČEK … u nekom od poznatih I posećenih mesta, primera radi Pasaž, Exit, Fleš, Pariz, City itd… Mnogi ljudi će kao I ja nekada baciti pare da bi se napili kao I svakog vikenda I proveli usiljeno za nijansu gore. Svi idemo na dočeke sa presijom da se dobro provedemo, a neretko se smorimo kao patofnica nedeljom u vrtiću. Baš zbog toga što ukapiramo da smo roboti, namontirani, utegnuti I usiljenog osmeha. Svi su pijani, ili pak uglavnom svi. Svi se smeju, grle, ljube . Čestitamo se I ližemo sa ljudima koje u treznom stanju jedva poznajemo. Padaju poljupci kao kiša, toče se litri I litri raznog alkohola, sve bez ikakvog cilja. Sve kad se sabere I oduzme, 1. Januara ukapiramo da smo previše para dali za jedno veče koje je možda na poslednjem mestu dobrih provoda te godine.
     KUĆNA ŽURKA … pravi pogodak. Bar je to moje viđenje stvari. Dobra ekipa, koja je pritom kul, jer ako smo svi kući, niko nije u fazonu da bude viđen, niko ne glumi ludilo, nego smo u fazonu da se napijemo, poslušamo dobru muziku, zezamo se, jednostavno smo tu da sa dragim ljudima uđemu u tu novu godinu. Najbolja varijanta od svih, ako imate ekipu za to. Međutim, ako ste u situaciji kao ja, da jednostavno od 5 vaših drugarica sve imaju muža, dečka ili bilo koga, ova varijanta nije ostvariva. Naprosto svako želi sa svojom drugom polovinom da dočeka novu, pa jel te I ja bih da imam tu drugu polovinu.
     Tako da… za novu ne idem nigde, odgovor za sve koji su  pomislili da me to pitaju. Ostajem kod kuće,  najverovatnije, sa jednom ili dve drugarice koje su u istoj situaciji I potpuno isto vide stvari kao ja. Mi ćemo se, nadam se fino napiti, fino slušati muziku I dočekati novu godinu u casual varijanti. Da, kul nam je to, jer svi drugi izbori koji se nude, ili su bezveze, ili smo ih prerasle, ili nam se ne bacaju pare I nemamo muške osobe u bližoj okolini. Malo neobično za devojke koje imaju oko 23,24 godine, ali tako je kako je, tu smo gde smo, I pokušavamo da se najbolje moguće provedemo u najluđoj noći, bez pritiska, bez gomile para, bez pijanih ljudi koji nam jašu po glavama, bez već viđenog smaranja. Svim svojim dragim ljudima želim najluđi, najlepši, nekima najromantičniji provod u najluđoj noći. Vama, nepoznatima koji ćete čitati ovo, gde god bili želim vrh provod I zaista najluđu noć, bez smaranja, padanja od alkohola, nove drugare, nove ljubavi I sve novo u novoj 2012. Si ju pipl :)


Bajka za velike devojcice


Poznato, zar ne? Dečak iz 5/2 i devojčica iz 3/4 i to je otprilike to, ili bi pak trebalo da bude. Kada se setim tog nekog davnog vremena osećam se kul. Tada nam je najveća marka bila TODOR, najelitniji izlazak picerija Zeleni Zub i vrhunsko piće 7up, eventualno Fanta šokata, jer je to, svi znamo bilo naj kul. Tada smo se zaljubljivale u dečake, a i oni u nas zbog toga što jesmo, nisu postojale predrasude, nije bilo principa i uslova, nije bilo kuliranja, taktika i svih ostalih gluposti koje su lagano došle s godinama. Prva ljubav ... eeeee davno beše to ljudi moji. Svi znate o čemu vam pišem... to je plavokosi, eventualno crni dečak iz 7. Ili 8. razreda koji te je krišom gledao, smejao se spuštene glave ili te ignorisao potpuno kao mene moja prva ljubav. To je neko ko ti da pola užine, neko ko ti kupi sokić ili se gura umesto tebe u redu za užinu. Možda te simpatiše, a možda te i ne zna, ne vidi te,  a ti svakako u njega zaljubljena. Svakako je bilo lepo, volim da se setim toga i osećam se divno kada se samo na minut bacim u to vreme. Njima smo pisale stihove, spomenare, preko 1001 poznanika jurile način da nam se potpišu u leksikon. Oni su stajali, smeškali se i gordo dizali noseve na našu zaljubljenost. Bar u mom slučaju sve je i ostalo na platonskoj ljubavi, bezglavom jurenju i pukoj zanesenosti. Volim i sada da ga vidim, da ga se setim, da se sebi nasmejem i svojim dečijim godinama, čak me i bude sramota ponekad koliko sam ga proganjala, sve je to moji ljudi lepo i divno.


    E sada, posle nekih najmanje 10-15 godina , dečaci su postali momci, muškarci uglavnom ih se sećamo ali ih ne poznajemo. A devojčice su delimično ostale devojčice, samo što je spomenare zamenio you tube, beleške na fejsu, sokiće zamenila vina i rakije, a nekog prelepog mangupa iz 8/3 zamenio muškarac koji uglavnom manje vredi nego on, ili nam se pak tako čini. Bez greške prva ljubav ostaje deo lepe memorije u našim glavama, ostaje nedosanjani ili čak odsanjani san. Neko ko je čist, savršen, lep, divan, uspešan. Možda on i nije sve to, ali ostao je memorisan tako i tu nema ispravke. U mom slučaju, to je jedan divan, uspešan i lep momak ... Eeeee on je bio moja prva ljubav, moj san, nedostižni cilj, neko savršen, neko poseban. Sada posle 15-ak  godina i dalje smatram da je on sve to i nikada neće moći da se izbriše iz moje glave, jer je drugačiji...bio tada. Kada ga vidim, sretnem, setim se,  i dalje u mojoj glavi ima 14 godina, iako sada ima tačno duplo. On je i dalje drugačiji nego ostali u mojim očima, on je prosto savršeni muškarac i tu se moja priča privodi kraju. Volela bih da znam da li iko vidi sve ovo kao ja, da li iko zna ko mu je, kada i kako postao prva ljubav. Da li ima lepa sećanja i trenutke koje pamti. Ja ih imam i ne dam ih nizašta na svetu. Odlično se sećm trenutka kada sam se zaljubila u to stvorenje, kao i svakog „bitnog trenutka“ nakon toga. Kad god se skucam, razočaram, pa čak i zaplačem, sama sebi kažem eeeeee moja ti, posle njega je sve krenulo silaznom putanjom što je donekle i logično, jer tada sam imala 14 godina. Nije me zanimalo šta ima, čime se bavi, kakav je prema ženama, ume  li da poštuje, ume li da voli, ume li da ceni žensko, kakav je čovek, nije me čak ni zanimalo što me ne primećuje . Samim svojim postojanjem bio je savršen, pojavom me bacao u šok i takav će uvek i ostati. Poseban, jednostavno najčistiji i definitivno prvi na tronu i lestvici muskaraca...NEPOBEDIVO SAVRŠEN

Drugi si mi, majke mi!


Svuda su oko nas, svima prosipaju svoje bisere, svakog ubijaju u pojam. Utoliko gore ako upadaju u oci svojim razmisljanjima i izjavama.
Oni su u stanju da teraju svoju pricu od kulina bana, svoje moralnosti drze ko pijan plot a obicno su vrlo priprosti, zaglupljeni takodje. Najbolje ih opisuje jedna jedina rec, postapalica tacnije, koju izgovaraju u trenutku suocavanja sa drugacijim misljenjem-juuuuuu.
Razgovor tece ovako, dva dobra druga, dva prijatelja:
,, Ja brate neeeeeee znam sta je ovo , svaka riba sa kojom sam bio pa svakoj sam drugi ej, drugi?!
Vecito drugi, kako je to moguce??? Mislim, boli me tuki dal sam joj prvi al' kako uvek ubodem da budem drugi?!"
,,Jesi brate drugi si, opusti se..."



Od onih ljudi koji svaki dan menjaju carape preko onih sto peru zube satro triput dnevno, sve do riba kojima je  svaki drugi, iako bi pre bio dvaes' drugi (al' ajde) dodjosmo do jedne koja ne vara svog decka. Da, voli da flertuje, priznaje sama ali eto, nikad ne bi mogla da se poljubi sa nekim jujuju ne-daj-Boze.Fazon jujuju, po Panteli.Znaci, smeska se zaplice jezikom i trepce ko ranjeno lane ali nista dodiri, cmok ovo-ono, kakav crni sex. I kad smo snimili kako joj iza jednog klubica jedan od tih flertasha zavlaci rucerdu u gacerone, pa je jos pitali ,, Sta bi to sestro slatka, omaklo se jelda?JELDA?"  odgovor je bio...a sta drugo?
Znate one zenske price, ko ima koliki, ko je s kim, ko je kakav? E pa bila skoro tako neka diskusija i jedno fino dete, koje je by the way, videlo falus pet godina pre svih nas,poce da nas farba tipa ,,A ne, ja samo misionarsku", ,,Nenenene, nikako, nedaogospodBog da sam mu dotakla drugara juuuuuuuuuuujuuuuuuju sta bi mislio o meni ccc". A mi sokirane, gledamo se upitno pokusavajuci da odgonetnemo da l zaboravlja ste je radila u osmom osnovne..

Ko uopste zna sta je bre moralno a sta nemoralno?!
Moralno je ako mu kazes da ti je peti. Nemoralno je ako ga slazes da je drugi, kao i svakog drugog.
Svakakve akcije i reakcije postoje na iskaze/govore/monologe o moralu ovih ljudi. Sami sebi zele da su najcistiji, ali samo za druge. Za sebe je nebitno. Svi oni najbolje znaju ko su, sta su i kakvi su, koje mane a koje vrline imaju. Samo su , valjda, nedovoljno dobri samo sebi pa daju lazne predstave sebe okolini. Kao da bi ih neko manje cenio, voleo, postovao jer ipak peru zube samo dva puta dnevno. I ako je on treci, peti.
A mozda i bi ako je peti, ko zna?
Ali to je vec druga prica. Ako mu smeta sto joj je on peti a on sam je verovatno imao 5x5...eeee eto jod jednog jujuju drugara...

Zelim Vam nemoralan dan.
Subscribe to: Posts (Atom)