Danima unazad pokušavam da odgovorim na to pitanje, i ne ide mi baš najbolje.
Ljudi se oduvek rastaju, mimoilaze u načinu življenja, potreba, shvatanja ...
Postaju strani jedno drugome, i to je normalno . Prodje neko vreme, zamene ih neka nova lica koja isto tako nestaju, ponekad i ostaju, i opet sve u krug, po šablonu.
Raskid ko raskid, rutinska stvar. Ne ide sa jednim, sa drugim će ići, i zašto od tako uobičajene pojave praviti nauku . Uvek sam se trudila da to prihvatim što
smirenije je moguće, i da iz svake veze izadjem kao čovek, bez teških reči i skandala. Odradim retrospektivu, uporedim ''razloge za i protiv'' i idemo dalje.
Bože moj, nismo jedini koji su postali robovi navike .
Sve moje veze i vezice, počinjale su i završavale se mahom na isti način . Trajale, pucale, svaka je bila posebna na svoj način, a opet nijedna nije bila to nešto vredno neprospavanih noći . Greška u horoskopu, pa spadam u one najgore sanjalice, što uvek očekuju previše. Zaljubljena sam oduvek bila u sam pojam ljubavi, više nego u svoje partnere, čini mi se .
Da li zbog specifičnosti situacije, kompleksnosti njegove ličnosti, ali poslednja veza me je potpuno izbacila iz koloseka. Taj odnos je doduše bio potpuno platonski, i trajao previše kratko da bi se deklarisao kao veza, ali ne znam adekvatniju definiciju .
Nekako smo, gotovo anatomski bili pravljeni jedno za drugo.
Jedan pogrešan korak, i nastupila je tišina koja guši. Hvatam sebe da sve gledam kroz njega, ne upoznajem a znam im sve mane . Nijedan nije on, ta presudjuje .
Nedostaje mi ono nešto, čemu ne znam ime, da bih bila ispunjena . Nešto što sam
nalazila samo u tom zagrljaju, pogledu, rečima .
Imam gotove sve uslove za sreću, a patim ... problem je što ne znam za čim ...
Nameće mi se još jedno teško pitanje: da nije posredi ljubav ???
************************************************************************************************************
Skoro sam negde pročitala, da je prvi znak da je detinjstvo završeno kad u bari na putu ne vidiš priliku, već prepreku. Ima logike, mada sam ja u tom slučaju, još uvek mala devojčica. Još uvek rado šljapnem kad mi se ukaže prilika za to .
Po mom, detinjstvo će se završiti onda kad prestanem da se radujem svim onim
sitnicama, na koje gotovo niko više ne obraća pažnju.
Prvom snegu, komsijskim trešnjama, odbačenim štenićima, zapženom mleku i
diznijevim crtaćima ...
Mmm čokolada za dobro jutro, još uvek mi je draža od cigarete ...
S druge strane, odrasla sam, prebrzo i previše . Zato me valjda sada iznova sve vuče prvim koracima .
Praznična euforija . Volim ovaj period da provodim u kući. Budi lepe uspomene .
Volim da najmilije obradujem poklončičima ispod jelke, raduje me to vraćanje detinjstvu, neiskvarenosti i bezbrižnosti. Pokušajte i vi, nije teško a mnogo znači
Volim to dete sačuvano u sebi, i trudiću se da mu nikad ne dozvolim da odraste.
Kad bih ga pustila, imam utisak da bih postala bezlična . Stopila bih se sa morem namrštenih, zgrčenih lica koja više nisu u stanju da se obraduju najobičnijem trenutku . Postala bih surovi pesimista . Ne, ne želim to . Loše zvuči.
Nova Godina . Praznik za najmladje . Okretanje još jednog kruga na biološkom satu, za one malo zrelije .
Šta ćete poželeti u ponoć ne znam, ali verujem da će vam se ispuniti ako je želja iskrena .
Ja svima vama želim prvenstveno lep provod u najludjoj noći, zdravlja, više vere u sebe i druge, u istinske vrednosti, i naravno ljubavi . Da pronađete taj mali komadić mozaika koji čini sreću, i da ga sklopite u celinu koju ćete umeti da sačuvate. Da oživite dete u sebi, i dozvolite mu s vremena na vreme da dođe do izražaja. Škoditi neće, korisno ume da bude .
Što se mene tiče, želim da još jače volim i budem voljena, da budem srećna i da još dugo uživam u osmesima na dragim licima . Sve drugo je prolazno i relativno.
Ljudi se oduvek rastaju, mimoilaze u načinu življenja, potreba, shvatanja ...
Postaju strani jedno drugome, i to je normalno . Prodje neko vreme, zamene ih neka nova lica koja isto tako nestaju, ponekad i ostaju, i opet sve u krug, po šablonu.
Raskid ko raskid, rutinska stvar. Ne ide sa jednim, sa drugim će ići, i zašto od tako uobičajene pojave praviti nauku . Uvek sam se trudila da to prihvatim što
smirenije je moguće, i da iz svake veze izadjem kao čovek, bez teških reči i skandala. Odradim retrospektivu, uporedim ''razloge za i protiv'' i idemo dalje.
Bože moj, nismo jedini koji su postali robovi navike .
Sve moje veze i vezice, počinjale su i završavale se mahom na isti način . Trajale, pucale, svaka je bila posebna na svoj način, a opet nijedna nije bila to nešto vredno neprospavanih noći . Greška u horoskopu, pa spadam u one najgore sanjalice, što uvek očekuju previše. Zaljubljena sam oduvek bila u sam pojam ljubavi, više nego u svoje partnere, čini mi se .
Da li zbog specifičnosti situacije, kompleksnosti njegove ličnosti, ali poslednja veza me je potpuno izbacila iz koloseka. Taj odnos je doduše bio potpuno platonski, i trajao previše kratko da bi se deklarisao kao veza, ali ne znam adekvatniju definiciju .
Nekako smo, gotovo anatomski bili pravljeni jedno za drugo.
Jedan pogrešan korak, i nastupila je tišina koja guši. Hvatam sebe da sve gledam kroz njega, ne upoznajem a znam im sve mane . Nijedan nije on, ta presudjuje .
Nedostaje mi ono nešto, čemu ne znam ime, da bih bila ispunjena . Nešto što sam
nalazila samo u tom zagrljaju, pogledu, rečima .
Imam gotove sve uslove za sreću, a patim ... problem je što ne znam za čim ...
Nameće mi se još jedno teško pitanje: da nije posredi ljubav ???
************************************************************************************************************
Skoro sam negde pročitala, da je prvi znak da je detinjstvo završeno kad u bari na putu ne vidiš priliku, već prepreku. Ima logike, mada sam ja u tom slučaju, još uvek mala devojčica. Još uvek rado šljapnem kad mi se ukaže prilika za to .
Po mom, detinjstvo će se završiti onda kad prestanem da se radujem svim onim
sitnicama, na koje gotovo niko više ne obraća pažnju.
Prvom snegu, komsijskim trešnjama, odbačenim štenićima, zapženom mleku i
diznijevim crtaćima ...
Mmm čokolada za dobro jutro, još uvek mi je draža od cigarete ...
S druge strane, odrasla sam, prebrzo i previše . Zato me valjda sada iznova sve vuče prvim koracima .
Praznična euforija . Volim ovaj period da provodim u kući. Budi lepe uspomene .
Volim da najmilije obradujem poklončičima ispod jelke, raduje me to vraćanje detinjstvu, neiskvarenosti i bezbrižnosti. Pokušajte i vi, nije teško a mnogo znači
Volim to dete sačuvano u sebi, i trudiću se da mu nikad ne dozvolim da odraste.
Kad bih ga pustila, imam utisak da bih postala bezlična . Stopila bih se sa morem namrštenih, zgrčenih lica koja više nisu u stanju da se obraduju najobičnijem trenutku . Postala bih surovi pesimista . Ne, ne želim to . Loše zvuči.
Nova Godina . Praznik za najmladje . Okretanje još jednog kruga na biološkom satu, za one malo zrelije .
Šta ćete poželeti u ponoć ne znam, ali verujem da će vam se ispuniti ako je želja iskrena .
Ja svima vama želim prvenstveno lep provod u najludjoj noći, zdravlja, više vere u sebe i druge, u istinske vrednosti, i naravno ljubavi . Da pronađete taj mali komadić mozaika koji čini sreću, i da ga sklopite u celinu koju ćete umeti da sačuvate. Da oživite dete u sebi, i dozvolite mu s vremena na vreme da dođe do izražaja. Škoditi neće, korisno ume da bude .
Što se mene tiče, želim da još jače volim i budem voljena, da budem srećna i da još dugo uživam u osmesima na dragim licima . Sve drugo je prolazno i relativno.