Ljubav, kosmicki fenomen, polazna tacka svega ovozemaljskog, kao supstanca iz koje je sve proisteklo, kao da nas je, greskom necega, udaljila umesto zblizila i kao da je postala nedostizan cilj.
Vek u kome zivimo doneo nam je izvanredne napretke, telefone koji lice na sve osim na njih, internet u svakom kutku zemlje, fenomen umrezavanja je omogucio zblizavanje, kreiranje globalnog sela. Cesto cujemo price, upoznali su se preko interneta, zbizili se, imam dosta virtuelnih prijatelja. Svi smo seljaci u tom virtuelnom selu a niko usamljeniji od nas.
Vreme je takvo da smo svi ogorceni, na posao, stanje u svetu, ocajni, jer ne vidimo put ka boljem, usamljeniji, nema nikoga ko bi nam uneo malo svetlosti u tmurnu svakodnevnicu. Gledamo na pogresnu stranu, ovo su sve manifestacije straha koji je poprimio toliko razmere da ne znamo ni gde smo ni sta smo, a kamoli sta radimo. Nasuprot takvog jakog, nemerljivog i polu-svesnog straha, nalazi se ljubav, osecanje najjace od svih, najlepse, najiskrenije, jedini odgovor, jedini cilj, put i jedina sustina.
Umesto da se zblizimo mi se udaljavamo. Kada ste poslednji put culi neku lepu ljubavnu pricu, da je neko pevao devojci pod prozorom, da je neko napisao ljubavno pismo?
Cini se da smo bili blizi onda kada nam tehnika to nije dozvoljavala.
Sve se svodi na internet, poruke, e-slike i e- knjige, sto je naprednija tehnika mi se unazadjujemo.
Nastali smo iz ljubavi, ona je u svakoj nasoj celiji. Zasto je i dalje , svesno, drzimo zatocenu u njima?
Kada smo postali svesni toga, razmislimo sta su nase blokade, koja su to uverenja, strahovi, nemogucnosti da je prikazemo u svom punom sjaju.Zasto je ne pokazujemo, cemu nam sva ta ljubav kad je zakljucana ko zna gde u nama? Poceti od sebe, nebitno sta je razlog, naci ga i naci resenje, osloboditi se misljenja i stavova vecine, opustiti se i ici ka sreci. Punim srcem.
Informacije sa svih strana, zatrpni smo losim vestima, nebitnim stvarima i stavovima tipa ovo smes, ovo je ju, ne daj Boze...Resenje je u iskljucivanju; svu tehniku iskljuci na dan, radi stvari kao i obicno i shvatices koliko ti je diktiran zivot. I koliko je lepo sedeti na terasi i gledati u krosnje. Bez televizora i crne hronike u pozadini. Koliko je lepse prosetati po keju sa nekim dragim neko kuckati poruke.
Ako izdrzis 24h sve cesce ces to raditi.Ljudi su postali negativni, puni mrznje i zlobe. Stvari su se mnogo promenile poslednjih decenija, ljudski odnosi lice na sve osim na ljudske. Zalimo se da nemamo vremena, da nas sve iscrpljuje ali hej, najlakse je zaliti se.
Ono sto mnogi nemaju je osnovna ljubav, ljubav prema sebi. Kada zavolis sebe lakse ces uvideti pozitivne stvari, pozitivne vibracije, prepoznaces emotivne vampire i osecati se lepo sto mozes da pobegnes od njih.
Mnogi se osecaju kao da su rodjeni u pogresno doba, cini im se da imaju pogresne procene i rezone, kao da zive van zivota. Mnogi se osecaju neshvaceni i izoluju se upravo iz tog razloga. A zajedno sa ostalim, izoluju se skupa i od ljubavi.
Vek u kome zivimo doneo nam je izvanredne napretke, telefone koji lice na sve osim na njih, internet u svakom kutku zemlje, fenomen umrezavanja je omogucio zblizavanje, kreiranje globalnog sela. Cesto cujemo price, upoznali su se preko interneta, zbizili se, imam dosta virtuelnih prijatelja. Svi smo seljaci u tom virtuelnom selu a niko usamljeniji od nas.
Vreme je takvo da smo svi ogorceni, na posao, stanje u svetu, ocajni, jer ne vidimo put ka boljem, usamljeniji, nema nikoga ko bi nam uneo malo svetlosti u tmurnu svakodnevnicu. Gledamo na pogresnu stranu, ovo su sve manifestacije straha koji je poprimio toliko razmere da ne znamo ni gde smo ni sta smo, a kamoli sta radimo. Nasuprot takvog jakog, nemerljivog i polu-svesnog straha, nalazi se ljubav, osecanje najjace od svih, najlepse, najiskrenije, jedini odgovor, jedini cilj, put i jedina sustina.
Umesto da se zblizimo mi se udaljavamo. Kada ste poslednji put culi neku lepu ljubavnu pricu, da je neko pevao devojci pod prozorom, da je neko napisao ljubavno pismo?
Cini se da smo bili blizi onda kada nam tehnika to nije dozvoljavala.
Sve se svodi na internet, poruke, e-slike i e- knjige, sto je naprednija tehnika mi se unazadjujemo.
Nastali smo iz ljubavi, ona je u svakoj nasoj celiji. Zasto je i dalje , svesno, drzimo zatocenu u njima?
Kada smo postali svesni toga, razmislimo sta su nase blokade, koja su to uverenja, strahovi, nemogucnosti da je prikazemo u svom punom sjaju.Zasto je ne pokazujemo, cemu nam sva ta ljubav kad je zakljucana ko zna gde u nama? Poceti od sebe, nebitno sta je razlog, naci ga i naci resenje, osloboditi se misljenja i stavova vecine, opustiti se i ici ka sreci. Punim srcem.
Informacije sa svih strana, zatrpni smo losim vestima, nebitnim stvarima i stavovima tipa ovo smes, ovo je ju, ne daj Boze...Resenje je u iskljucivanju; svu tehniku iskljuci na dan, radi stvari kao i obicno i shvatices koliko ti je diktiran zivot. I koliko je lepo sedeti na terasi i gledati u krosnje. Bez televizora i crne hronike u pozadini. Koliko je lepse prosetati po keju sa nekim dragim neko kuckati poruke.
Ako izdrzis 24h sve cesce ces to raditi.Ljudi su postali negativni, puni mrznje i zlobe. Stvari su se mnogo promenile poslednjih decenija, ljudski odnosi lice na sve osim na ljudske. Zalimo se da nemamo vremena, da nas sve iscrpljuje ali hej, najlakse je zaliti se.
Ono sto mnogi nemaju je osnovna ljubav, ljubav prema sebi. Kada zavolis sebe lakse ces uvideti pozitivne stvari, pozitivne vibracije, prepoznaces emotivne vampire i osecati se lepo sto mozes da pobegnes od njih.
Mnogi se osecaju kao da su rodjeni u pogresno doba, cini im se da imaju pogresne procene i rezone, kao da zive van zivota. Mnogi se osecaju neshvaceni i izoluju se upravo iz tog razloga. A zajedno sa ostalim, izoluju se skupa i od ljubavi.